Foto: Predrag MitićMislio sam da su nestale iz okoline poput mnogih drugih kojih sad nigde nema, a bilo ih je posvuda. Cariće ne viđam uopšte, štiglica/ća (češljugara) nema uprkos tome što čička kojim su se rado hranili ima i previše. Možda je i on pesticidiran. Poslednji put sam za ovu pticu čuo u grotesknoj vesti da je gradonačelnik Leskovca šampion u odgajanju štiglića. I političke bahatosti.
Blagorida sam se retko i sećao, a kad jesam nestanak sam tumačio time što iz rane mladosti pamtim akcije pčelara na istrebljenju o čemu je i lokalna štampa izveštavala, jer je postajala, a sad i ona nestala kao i ptice. A i duplje su im bile na ušću Borske reke u Timok, a reka je s godinama postajala sve otrovnija, pa ih možda i zato ne beše, donedavno.
Inače, imam nevolje sa nazivima ptica, trava, cveća – nekima znam samo književna imena ako sam ih sretao tokom škole, nekima samo lokalna, iz mesta u kome sam živeo, a nekima samo ona iz kraja u kome sam rođen i kakva je pominjala porodica, ako ih je i kad je pominjala. A neka sam povezao kao npr. da je živovlak bokvica…
Međutim, do pre petnaestak dana nisam mogao da očekujem da ću o toj vrsti zabuna i rebusa da se osvedočim na reči za koju sam verovao da je – notorna. Štirak. U doba – omekšivača!
Lakirao sam neki pod navodno ekološkim lakom na vodenoj bazi. Iskustvo nije bilo loše, lepo prianja, ne smrdi, alat se pere vodom, a i liči na lak kad se osuši.
Međutim, sve vreme dok sam premazivao nametalo mi se poređenje – pa ovo je kao štirak. Kažem to rođaku (24) vidim, bledo me gleda i ustanovim da ne zna šta je štirak. Dobro, pomislim, sad je era omekšivača, a i znam da se ovo čudo nije koristilo u familiji ni u eri naših baba i prababa. Bila je to dugo, dugo kultura ceđi (čik pogodite šta je to) i pravljenog sapuna.
Nastavljajući eksperiment, pitam devojku (27) iz gradske/građanske familije koja je davno, valjda, napustila ceđ i sapun od svinjskih masnoća. Ne zna ni ona. Njen momak (33) u čijoj se kući, pouzdan sam, štirak katkad koristio, zna i dodaje – to je neka vrsta kukuruznog skroba. Znanje reči, dakle, ne mora da proističe iz neposrednog dodira sa predmetom.
I eto, nestaju trave, nestaju ptice, nestaju radnje i predmeti, sa njima umiru i reči koje ih označavaju… Ništa novo neko će reći, a znam i ko će prvi to da kaže. A, možda je i štirak u zoni nepotrebnog znanja.
Ali, taman kad sam o tome razmišljao, jedan me kolega u pripremi nekog razgovora za TV podseti na jedno (političko) ime. Takoreći kontraštirak. Veli, pred CG-izbore da tamo i četrdesetogodišnjaci ne znaju za drugo ime vrhovnog vođe. No samo za Mila.
Prolaznost ili trajnost političkih imena, ne samo Milovog, dakle, može da se meri sudbinom štirka. Ili, pčelarica…
Ne znam da li se trajnost imena jednog političara može meriti sa imenima pojmova (koji izčezavaju) ali posledice vladanja tih ‘vođa’ se može porediti sa posledicama pranja lukšijom ili ceđu. Posle tog pranja sve je ‘oguljeno’ i ‘spaljeno’.
Ne bih ja Mila tako lako otpisao.Ipak je on veliki igrac i sada ce jedini on ostati da brani CG.A sta je to on,pa ucinio protiv svog naroda i svoje drzave?Ne mozete mu oprostiti sto je pokazao srednji prst Milosevicu i velikosrpskim nacionalistima.Sto je uveo CG u NATO,sto je CG doveo,nablize u regionu,pred vrata EU.To vas boli.Od jedne patrijahalne i ekonomski zaostale republike SFRJ,kojoj su ostale republike pomagale u finansijama,doveo je CG do,ako se izuzme SLO i HR,moderne i finansijski najjace drzave u regiji.To vas boli,znam,ali nema odlaska u proslost,moze samo ka buducnosti.A ovim rogovima u vreci,novim vlastima dajem najvise 1.god.vlasti,posvadjace se oko plena.