Foto: Predrag Mitić

Ne mir, već izolacija. Pomaže razumevanju kakva su osećanja imali ako ne baš logoraši, a ono bar internirci u Sibiru. Ili u Sandžaku za najstarije Jugoslavije.

Pošto su nam naprodavali mobilne i tablete, muke sa vezama, krči internet kao predratni radio šezdesetih. TV-„nacionalne“ frekvencije. Osećaj odsečenosti.

Vladavina vremenske prognoze i božićnih pozdrava. U prvom slučaju jača utisak o Sibiru neprestanim najavama ledenih dana. Još kad se zna da si u kraju gde inače klimu diktiraju strujanja iz Vlaške nizije. Čini se da će u drugim krajevima padati ćebad i jorgani, pošto se ne meri dubina mogućeg snega, već visina pokrivke.

Božićne poruke su lavina reči – najradosniji. Inflacija sintagme „najradosniji praznik“ tolika je da se čovek u trenutku zabrine: kako to da nije radostan. Tačnije, smuči mu se od tol’ke radosti.

Ipak, bude i inovacija – „državni“ glavni TV-dnevnik u 17. minutu te predbadnjedanske subote, emituje solidan priloščić o demonstracijama koje su upravo masovno prozviždale i pred vratima RTS. (Sutradan u jutarnjem dnevniku, nešto kraći prilog u, čini mi se, 12-13. minutu.)

Uprkos masovnom ponavljanju oveštalih floskula, primetan je napor da se pobegne od klišea, bez obzira šta će pritom da se brebne. Tako jedna voditeljka u emisiji na Božić reče: „Dobar dan, Hristos se rodi, mir božji svim ljudima koji Božić slave po starom kalendaru.“ Oni drugi ljudi, ispada i ne zaslužuju mir božji, jer sa kime bi se prepucavalo, koga psovalo i protiv koga ratovalo. Mir onda nije božji, nego samo naš.

A i to, po julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Kad se ističe u čestitkama nekako kao da omalovaži praznike, kao da je važniji KALENDAR (jest važan, ali to je duga tema) od samih Božića i Uskrsa.

Ali, možda je i taj tradicionalni, stari, identitetski kalendar – NAŠ brend. Poput Tesle. E, odatle je naslov. Pošto je slavni naučnik umro na „naš Božić“ čime se, jelte, dodatno dokazuje njegovo srpstvo, normalan je bio i prilog o tome kako radi njegov muzej u Beogradu.

O genijalnosti i pripadnosti govorilo je jedno malo Rušče, posetilac muzeja, a o poslovanju kuće, naravno nova direktrisa. Slavna Ivona. Nabroja ona aktivnosti u toku i u „agendi“, te jednu skoru izložbu u Japanu. Podvukavši da je „Nikola Tesla veliki srpski brend.“ Ništa genijalnost, kosmos, bežični prenos energije… nego „brend, srpski.“ Ne smeta mi toliko što se to prevodi i kao marka i kao roba i kao proizvod, nego što znam na šta može da misli onaj kalibar ljudi koji to izgovori. S obzirom na kvalifikacije i javno dokazanu erudiciju dotične, nekako mi više liči – kad kažem srpski brend mislim na ajvar, hekleraj, lampione…

Uostalom, značaj Tesle kao srpskog brenda nedavno je dokazao i sam prezident kad ga je udostojio da lično on razgovara sa njegovim hologramom. To je taj nivo! Za pojačanje teskobe.