Znaju (li) studenti šta rade (1)

Ne bih ponavljao da su u učmalosti naše anomične društvene zajednice, koja samim tim nije ni (bila) zajednica – probudili zakopane i zatomljene vrednosti poput empatije, brige za druge i solidarnosti. Pa su baš o 4. aprilu to takođe „iznenađujuće“ pokazali. Oživeli su važno sećanje i s njim upoznali čitavo društvo – da je SMRT STUDENTA Žarka Marinovića 1936. zbog koje je ovo i postao Dan studenata, baš to. Požrtvovanje i briga za drugog – drug Žarko žrtvovao je život da bi spasao život svog druga. (Studenti, shodno svojoj nestranačnosti koju zovu apolitičnost, ne ističu – i to je pametno – da su junaci povoda za Dan studenata bili komunisti. Pametno je da im oni koji bi i sadašnje borce i ove čestite komuniste što su se borili (kao eto i sad!) protiv fašizacije društva ne bi prišili epitet -„komunjara“! (A taj pogrdan izraz i izmišljen je da bi zagadio časnost i čestitost ljudi poput Žarka.)

Naslov sam pozajmio od sebe samog iz jedne od ovih „zezalica“ što ih objavljujem svaki dan ovde na 2. i 3. strani, a povodom učestalog pitanja da li će ponuditi i „konačno“ rešenje i bojazni da neće. A ono se može postaviti i kao “ znaju li šta rade“. Prisetio sam se Nikole Baje Pašića, osnivača radikala i to u (ob)liku kakav se baš sada ovde povampiruje, nakon prividnog kolapsa i hibernacije od devedesetih do pre deceniju i kusur.

Tom Pašiću se zaboravlja slogan da su „zakoni (i zatvori) za opoziciju, ne za naše“, a pripisuje državnička mudrost čak i kad (navodno) izgovori bedastoću poput „spasa nam nema, ali propasti nećemo“, vaskrslu devedesetih u ohrabrenju nacije B. Kostića „ješćemo korijenje“. Ali, divilo mu se i kroz narodno alibiranje za svaki potez „zna Baja šta radi“. A znao je najbolje Srbiju da ojadi i pelcer koji sad buja zasadi“.

Za razliku od njega i „recentnih“ sledbenika, posle svega, duboko sam uveren da STUDENTI ZNAJU ŠTA RADE! (Dokazi – a biće dotad i novih – sledeće subote.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.