Sad svako ima stranicu na fejs-buku. Stopiram, a retko koji šofer mi ne kaže – možeš me naći na toj i to fejs-buk adresi. Klimnem glavom, naravno zbog ljubaznosti, ali ništa ne razumem. Hvale se, a i ne pomišljaju da su ušli u dosije sveopšte kontrole.
To nije puka zavera, već zavera da zavere nema. Tehnologija otima intimu. Sve ti je dostupno, a čovek se udaljuje od sebe. Bolonjska psihologija, brzo i površno, omamila je sve studente studeni. Ovo čovečanstvo kao da ne želi da da šansu da se razvija čovečnost. To bi bio veoma skup projekat. Zbog toga se razvija ekranska simulacija. A meni to zvuči kao da smo obešeni o neki kran na brodogradilištu ili na građenju mosta preko okeana. Čovek zapušta svoje osobine, a tehnika napreduje protiv vremena, smisla i saosećajnosti. Nekada su korifeji istorije posedovali vizije, sada utilitarnim slikama žele da proizvedu i potkupe stvarnost. Identifikacija sa Bogom nije više religiozni čin, već identifikacija sa moći.
Siromašni uglavnom teže životu poput bogataša. Možda bi onda svet stvarno bio bolji, ali zabašurili bi se problemi bogataša. No, rezignacije nisu naodmet, da bi se to desilo, bogati moraju da požele da siromašni žive kao oni. Možda bi to bila svojevrsna osveta. Eto, budite i vi sada bogati, pa ćete spoznati šta je patnja.
Svet je isprazan jer su i bogati i siromašni nezadovoljni.
Nema ljubavi, nema prijateljstva, nema solidarnosti… zar to nije znak da idemo u lošem pravcu. Ambis: 'Ajde, dragi naučnici, pronađite nešto da se to zaustavi jer najlakše je pridružiti se lavini koja negira dušu. Kad bismo barem malo tehnicizmu pridodali duše, možda bi i napredak izgledao drugačije.
Nema više nepismenih jer je sve u fejs-buku. I ja ga imam, čuo sam. Vode ga moji prijatelji, to je već pošteno. Možda vesti mogu da se šire, ali ne treba mi to da činimo. Neka neko drugi kaže da smo mi. Tada hladno postaje toplo. Komunikacija počinje da komunicira, a kada mi sami insistiramo na tome, komunikacija postaje nekomunikacija. Raspršuje se kao balončići od sapunice jer u porukama nema topline i zagrljaja reči. Video bljeskovi napreduju, čovek retardira. Regradira. U fejs-buku vidim lažno lice književnosti. Svako može da bude umetnik a predaje se štancovanim nedosanjanim pragmatizmima. Fejs-buk je kao neki loš san. Nema patnje ni pustinje, ali ni radosti i smisla.
Danas kad sretnem čoveka ne pitam ga više kako si, nego je l' možeš da dokažeš da nisi mrtav? Obični se ljudi nasmeju… ali ništa ne odgovore.
Dinamit razara, fejs-buk otuđuje. Ali, zapamtite, tek smo u jutru. Šta će nam tek slediti, pokazaće dan. Nekada se kazivalo – Atina bez robova, sada je zavladala sigurnosna floskula – Robovi bez Atine. Zbog ogromnosti informacija čovek je postao uspavani detalj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
