Lagano izlazimo iz „strašnog suda“ letnjih toplota, možda će najzad proraditi čovekova misao. Retko koga ne sretnem a da mi se ne ispovedi – iscrpljen sam. Da li se lagano troši slika biblijske mudrosti da ono što činimo nebu, vraća nam se umnoženo… U svakom slučaju, svedoci smo uličnih i kućnih ispovedaonica, teško je naći sreću u eri industrijske psine čiji je jedan jedini cilj – što više zaraditi. Paradoks šljaka neviđenim razmerama: onaj koji radi nema. Ima samo onaj koji otima. Ali, onaj koji otima od drugih u istom trenutku otima i od sebe. Paradoks nad paradoksima: nije dobro ni iscrpljenima ni iscrpljivačima! Korupcija i pohlepa, izgleda, najlakše se konzumiraju.
Zbog toga, upravo, cenim ljude koji još poseduju osetljivost. Ona nikad ne može biti uništena jer je u samoj srži ontologije, ona proradi baš kad smo na vrhuncu njene napuštenosti. Ona zadaje nedaće tehnološkoj sigurnosti, motoričnom tempu, radilicama, kranovima, karterima, poklopcima… Ma koliko zvučalo patetično, dobrota ih savlada. Bedni i siromašni, mada bogati manipulišu njima, poseduju izdržljivost. Bogate pobuđuje atribut volje za moći, a siromašne da ne postanu izelice. Skoro sam video grafit (odraz istinskog krika): Bolje izbeglica, nego izelica!
Ljudska osetljivost danas je obeležje gubitnika.
Ali, možda će već sutra ujutru nestati sila ekrana i profita i probudićemo se u pejzažima zelenog obnavljanja. Ljudska osetljivost neće nestati sve dok jedan čovek veruje u nju. Videćemo ko je jači, kapitalistička surovost ili ponižena trajnost. U poslednje vreme veliki broj ljudi dolazi mi u šumu i kuka: udarci, stresovi, poniženja – jednom rečju neljudskost velikih razmera. Zaboravlja se na „radosnu vest“, makar bile i u medijima. Sreću niko ni ne pominje. Besmisao postaje naš lični dokument. Putujemo, ali nemamo sebe. Pesnik ne treba da postavlja pitanje, nego da zabeleži trenutak (mali, mali) lepote u prolazu. To je individualno sklonište. Umetnost neguje neprihvaćenost. Nasilje i prevara – karakteristika su našeg doba.
Smog naređuje šumskom vazduhu da se udruže. Ali, bilo bi lepo i demokratski da bude i obrnuto. Pola-pola! Da mi koji se borimo za prirodu i oni koji se bore za tehnološki napredak jedni druge podstaknemo. Hvala!
Ovo nije svet po meri čoveka. Ali, osećajnost se uvek isplati jer je ona katarza koja se sama obnavlja. Pogledajte otimajuće ljude kako kozmetički izgledaju savršeno a u dubini duše su nesrećni. Nemaju prijatelje, nemaju erosa, nemaju ništa da podele… Lice čoveka postalo je pohlepa. Radnička klasa više ne ide u raj, već mora da po ceo dan izdrži na poslu. Zabave na tone, a suze teku ka unutra. Nalazimo se u vrtlogu u kome je teško i kulturnim i nekulturnim ljudima, kormilar se napio a krma haj-teka se raspada – pravac je neizvestan. Civilizacija ubija individualnost. Novi totalitarizam je da niko ništa ne primeti. Krivica – Odgovornost – Primećivanje (novo trojstvo angažovanog intelektualca) dolazi iz osećajnosti ljudskog bića, a ne iz suvoparnog razmišljanja. Potrošačko društvo proizvelo je rat bez oružja.
Vodite ljubav, ne umnožavajte kapital!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
