Oteto savršenstvo

Živimo u svetu u kojem se ne živi, zavladao je strah od lepote. Važno je da ne primetiš onog do sebe, i sve ti je oprošteno. Na platformi licemerizma narasta utilitarizam, a odgovornost regradira. Konfučije je govorio da je smisao života u težnji ka snazi moralnog savršenstva. Ako je uvek bilo ovako, kako tvrde konzervativci, onda bi i sa Konfučijem trebalo tako da bude. Zlo živi na podršci zla, ali bi i moralna načela mogli da podrže etični pojedinci. Zverke mirovnjačke borbe protiv ponavljanja neprijateljstva. Ispravno ponašanje postaje roba koju niko neće da kupi. Zato kad mladi ponavljaju kao papagaji da treba voleti sebe, ja se naježim jer znam sa kakvom brzinom i intenzitetom zaboravljaju na postojanje drugog. Udaljavanje od bližnjih prvi je znak otimanja. Čovek treba da prihvati sebe ili poštuje sopstveni identitet, ali varka ljubavi prema samom sebi odvodi nas u zglajzavanje nas samih. Ostajemo usamljeni i nezasiti do propadljivosti.

Razlika između nekomunikacije i akomunikacije je sve izrazitija. Nekomunikacija je želja da se neko izbegne, a akomunikacija prekid komunikacije unutar same komunikacije. Ona postaje zaslađeni otrov za oterivanje ljudi u samoću. Rastu tehnološko pronalasci za komuniciranje, a komunikacija sve više udaljava ljude, jedne od drugih. Ljudski lik pretvara se u identifikaciju sa soliterom.

Ne možeš voleti sebe, ako manje voliš drugog od sebe – mudar je Majstor Ekart, ali ko njega više želi da sluša. Smisao čoveka vajava se u samoći i orkestru.

Sebičan čovek ne poseduje u sebi muziku.

Mediokriteti koji kazujete o praktičnom užitku u komforu, ponavljate to kao što je Ravel vrteo jednu frazu u Boleru. A onda sagledajte kakve će posledice slediti. Čovek ogrnut lenjošću pribežište pronalazi u otimanju od drugog, usamljenost prodire u čoveka jer nam je otet osećaj za Jedinstvo .

Korupcija duše gora je od ekonomske korupcije. Svet uopšte ekonomski, to važi i za Srbiju, nije siromašan. Bogatstva ima napretek. Ali duše nema nigde. Tek kad čovek ne zapusti dušu, ni savršenstvo ne biva uništeno. Savršenstvo će uskoro postati religija jer ćemo samo još moći da verujemo u njega. Kako se mi udaljavamo od mogućnosti lepšeg života i one napuštaju nas. Ako nada naiđe na kvarež uzalud je trud nadanog da nastavi da hoda.

Na sve strane, svedoci smo, raspršila se šljašteće eksploatacija. Iz nje niče sebičluk. Iz njega niče novi trend: mržnju promovisati kao ljubav. Čovek – savremenih tendencija – umesto da gadost pretvara u lepotu – čini obrnuto. Egocentrizam nije uspeo da se pretvori u individualno sazrevanje, nego je postao frustracija za drugog. Sabotaža prema savršenstvima, najzad, nikad ne može biti oteta, ako je duboko u nama, ali može biti uništena ako je mi sami otmemo od sebe. Ali, iz svog mulja koji živimo izniče prijatnost deteta koje ne želi nikog da prevari. To bi mogao biti spas za savršenstvo.