Pitanje je, da li naučnici treba još više da pronalaze projekte koji zagađuju ili treba da otkriju fenomen današnjeg vremena u kojem jedni drugima ne možemo da prepoznamo lice od mrkih čestica. Možda naučnici to ni ne primećuju jer zadubljeni u svoja otkrića ni ne vide postojanje čoveka ili nekog njegovog važnog prisustva. Čovek će, izgleda, biti suvišnost budućnosti.

Možda naučnici radeći na tome da zagade čoveka misle da im se i naučnoistraživački radovi sve više vrednuju. I da su dometi nesagledivi. Zbog toga bi nova naučna grana mogla da se zove – SMOGOLOGIJA! Koja će u što većoj meri i dometu pronaći puteve novog i još većeg zagađenja.

Što više zagađujemo, to više činimo da svet napreduje. U magli, vojska najslađe pobeđuje. Treba proučavati stepen zagađenosti kao što istorija proučava dokumenta o događajima. Mada, možda, već je sada istorija pod velikim znakom pitanja. Možda će naredno vreme pripasti mašinama, ili će se čovek pretvoriti u nju. Zbog toga treba forsirati antropologiju jer su moguće poslednji znaci čovekovog viđenja ovde. Uskoro sledi metamorfoza iz čoveka u mašinu. Buduća istorija sigurno će morati doneti dekret o novom zagađenju vazduha, hrane, zemlje, jezika, misli… jer će to biti izazovi narednih intenziteta.

Danas kad čovek razmišlja, drugi strada.

Misao se pretvorila u rat protiv drugog. Tehnologija je postala vođa bez očiju. Ona, niti vidi čoveka niti bilo šta zna o njemu. I time, slepilom, gura čoveka ka smrknuću. DŽabe je Tesla izmislio svetlo, kad je u čoveku sve veći mrak. Jedino je pitanje da li se smog direktno uliva u čovečiju dušu ili iz nje ističe.

Nastalo je sveto trojstvo profanosti: Pohlepa, Egocentrizam, Nagomilanost! Ako danas želimo da govorimo o Bogu, samo treba da izvrnemo ljudske osobine. Tako ćemo najtačnije objasniti poreklo moralnih normi i svete zapise koje čovek izdaje. A onda, s lakoćom, zagađuje.

Ono što sigurno znam, ako nauka i prihvati ovu granu za razvitak i zagađitak čovečanstva, ja je neću odobriti. Neću biti sretan ako ona bude prihvaćena i priznata. Jer ništa lakše nego proizvoditi nečistost u svetu koji je podložan za to.

Ali, ova premisa o novoj naučnoj grani ne bi smela da se, čak i ako bude pozitivna, orijentiše samo ka okolini, nego i unutar ljudske psihologije. Zagađeni čovek ni ne primećuje zagađenost. Smog postaje deo njegove svakidašnjice. Lepota i nevinost – zaista – moraju spasiti svet, a zagađenost ga samo može uništiti ili produžiti njegovu agoniju.