Mladi u Hrvatskoj daju otpor liberalnom kapitalizmu kroz socijalnu plastiku, kroz akcije protiv novca koji stvara siromašni sloj na brutalan način.

Osnivač ove manifestacije je likovni umetnik Nikola Faller čije su ideje o povratku prirodi i radu na jedinstven način sa slamom, već poznate. To je tehnika u kojoj ne postoji učiteljstvo, nego samostalno otkrivanje rada sa kalemima, konopcima, kanapima, letvicama i gvozdenim šipkama. Pomoću jednostavnih zahvata nastaju ruke obavijene oko stabla, meduze u vazduhu, Figure jelena, zapisi runama, ali i središna skulptura Simbola dolara, šest metara visoka. Učesnici su mladi likovnjaci iz Hrvatske sa osećanjem zajedničkog življenja. Okupljaju se ovde, kraj jezera, već jedanaesti put, na mestu bivše šećerane koja je nekada slovila za uzor u pravljenju slatkih zrnaca i zajedničkog solidarnog života. Sad su te zgrade uništene. Kapitalizam je beskrupulozan i traži samo profit i iskorišćavanje ljudskih resursa. LJudi su očajni. Jedino umetnost može da pruži utehu zapuštenim zgradama i napuštenim ljudima. Učesnici kolonije bili su: Slađana Zubić, Bojana Kinski, Iva Hubek i Luka Ščrbak, Tihana Dogan, Dino Pletikapić, Valentina Grubačević, Lea Čepić, Antonio Simon, Martina Gabijanović, Debora i Majo. Možda sam nekog i zaboravio, ali znam da mi neće zameriti, jer ih je bilo puno i delovali su kao hipi-zajednica… Zajedno se ručalo, stvaralo. Nosio se duh radosne revolucije.

Svi oni nose pitanje: Kako u svetu nema ljubavi i kako ljubav pronaći?

U sebi nose angažman i radost slame koja usporava vreme, nudi nežnost i zbližavanje. Osećaju da svet roni u otuđenost, ali im nije jasno, šta je to toliko važnije od života!

Slama je biblijski simbol rađanja novog optimizma, nade, nebeskog sina i želje da mladi ljudi izbegnu kataklizmu koju im je nametnuo utilitarni svet. Tamo gde je slama, vreme stoji. „Utopija nam je potrebna“, veli Nikola Faller (uz koga je uvek devojka Jelena). „Zbog ukidanja značaja novca, zlatnog teleta, manipulacije, nedostatka solidarnosti, komunikacije, zbog… mnogo toga… Jer, jednostavno, želimo da živimo“.

Završni čin, poslednjeg dana dolar je spaljen. Ostale skulpture humanog karaktera (kao što su San budnog čoveka, Eternus vita, Kvadratna skulptura… su ostale. Okupilo se oko hiljadu meštana. Izvedena je pozorišna predstava Uz zvuke tamne noći, a onda je zapaljen dolar. Goreo je… goreo… i na kraju pao… „Garež u dim“… uz aplauze umetnika i običnih ljudi… Jer nekako svi su poželeli više ljubavi, više bliskosti i posvećenosti duhu i duši – hrani koja hrani umetnike da stvaraju budućnost.