Dodatna nevolja je i ta što se to dogodilo u trenutku kada je građevinska operativa Srbije počela da se oporavlja od višegodišnje krize i da se polako vraća na mesto koje je imala u privredi osamdesetih godina, u vreme kada je veći broj građevinskih preduzeća bio u svetskom vrhu, među prvih 200. Ona su na osnovu poslova, koje su imali prethodnih godina, uspela da se relativno dobro tehnički i tehnološki opreme, kako bi bile sposobne da rade velike objekte, a onda je došla kriza koja će, siguran sam, ostaviti svuda velikog traga – kaže u razgovoru za Danas Dragan Buđevac, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu i direktor Delta Investa, koji posluje u okviru Delta M grupe.

Učestvovali ste u realizaciji velikih projekata. Kako to sada izgleda na terenu, ima li nade za građevinare i može li da se računa na neke kredite?

– Kada je o Delta Investu reč, mi smo prethodnih godina imali realizaciju od pedesetak objekata godišnje, različitog tipa i veličine. Nekada su to bili izuzetno veliki i zahtevni projekti, kao što su beogradski i podgorički Delta siti, Tempo objekti, naselje Belvil za potrebe Univerzijade… Trenutno je Delta Invest angažovan na projektu Belvil, a to je posao koji se privodi kraju i već smo pet objekata predali korisniku. Takođe izvodimo nekoliko objekata u drugim gradovima, koji su do 10.000 kvadratnih metara, u Čačku, Kraljevu, Užicu…

Kad je reč o kreditima činjenica je da je teško dobiti bankarske pozajmice pod povoljnim uslovima, jer su kamate izuzetno visoke, a to ne pogoduje bilo kakvom ozbiljnom ulaganju, tako da mi sada uglavnom izvodimo radove na srednjim i malim objektima koje možemo da realizujemo iz sopstvenih sredstava. To su objekti tipa supermarketa različite veličine, dok su veliki projekti koje smo planirali za ovu godinu, kao što su Delta Planet na Autokomandi, Delta Tauer i hotel Interkontinental u Bloku 20, prolongirani za šest meseci, sa nadom da će se situacija popraviti i da ćemo moći da uđemo u bar jednu od tih investicija do kraja godine.

Da li će država, odnosno Vlada, morati da menja većinu propisa. Novi zakon o građevinarstvu je u proceduri. Da li je sada i zbog krize važno da se to što pre završi?

– Izuzetno je važan taj deo pravne regulative. Pokušavao sam da pomognem i kad je prethodni zakon pravljen, davao sam dvadesetak primedbi, ali na žalost puno toga nije prihvaćeno. Generalno, svi investitori imaju problem, jer je evidentna sporost administracije u svim segmentima, način i procedura dobijanja odobrenja za gradnju je izuzetno komplikovan. Na primer, veoma važno bi bilo urediti da kada dobijete akt o urbanističkim uslovima, da u njemu budu i svi neophodni podaci o priključcima na infrastrukturu. To sada nije tako. Vi sada dobijete takav akt, posle mnogo muka i peripetija u Sekretarijatu, a onda vam tek predstoji mukotrpni deo dobijanja uslova za priključke od svih komunalnih službi. Za investitore bi bilo idealno da na jednom mestu predaju zahtev i tamo dobiju sve neophodne podatke za projektovanje. Morala bi da postoje i zakonska ograničenja za rokove pod pretnjom kažnjavanja, ako se akt ne izda u propisanom roku. Problema ima i sa projektom Belvil, iako imamo podršku grada i državnih institucija. Zato je razumljiva reakcija stranih investitora koji ne mogu da shvate ovakvu situaciju. Poznajem dosta potencijalnih ulagača koji su zbog svega toga odustali od investiranja u Srbiju.

Prognoze za novu sezonu su sumorne. Imate li bar naznaka kako će se ona odvijati?

– Teško je to reći, a ni mnogo verziraniji stručnjaci iz oblasti finansija ne mogu to da predvide. Delta Invest zajedno sa engleskom firmom MACE realizuju posao upravljanja projektom za Fijat automobile Srbija u Kragujevcu. Imamo i neke druge opcije i najavu poslova od stranih investitora, pre svega zbog referenci stečenih u prethodnom periodu. Za deset godina uspeli smo da se na ovom tržištu nametnemo kao pouzdan partner. Poštujemo zadate rokove, radimo kvalitetno uz konkurentne cene, a za 10 godina izveli smo 550 objekata, što praktično znači da smo na svakih šest dana završavali po objekat. Za neke od tih objekata smo čak obarali i svetske rekorde. Na primer, objekat Tempa u Beogradu uspeli smo da završimo za samo 94 dana. Dosad, zbog obima poslova koji smo imali za Delta holding nismo imali kapaciteta da izađemo van sistema, ali sada, u situaciji kada imamo ponude inostranih investitora, deo posla ćemo realizovati eksterno u zemlji i inostranstvu. Tajna uspeha je i u tome što smo iskustva sa gradilišta Zapadne Evrope, Amerike, Dubaija, Kine primenili ovde. Na primer, ono što je najznačajnije u biznisu nekretnina jesu kratki rokovi, da se kapital što je moguće pre oplodi, pusti u promet, što je često mnogo važnije od cene. To nas je primoralo da više ne radimo na standardan način.

Koliko će ljudi u ovoj oblasti ostati bez posla?

– Zasad se ne vidi tendencija otpuštanja radnika u građevinarstvu. Situacija je trenutno relativno dobra, jer uglavnom rade građevinske firme srednje veličine, koje su bile veoma oprezne u primanju ljudi, pa malo koja firma ima, kao pre rata, hiljade zaposlenih. U Srbiji samo nekoliko preduzeća ima više od 500 radnika, većina upošljava između 100 i 200 radnika. Velike firme će verovatno biti u problemu, jer sada je teško uposliti toliko radnika. Međutim, više me plaši sledeća godina, s obzirom na to da građevinari imaju nasleđene poslove ili čvrste ugovore koje moraju da realizuju. Mi smo, recimo, do oktobra angažovani na poslovima izgradnje naselja Belvil. Bojim se, međutim, da važniji novi poslovi neće početi ove godine, pa će sledeća godina za građevinarstvo biti izuzetno teška.

To važi i u drugim sektorima, ne samo u građevinarstvu. Mogu li kapitalna ulaganja u infrastrukturu nešto da promene?

– Mogu, ali postoji nešto što usporava taj proces. To je dug period pripreme, koji podrazumeva da se objekat projektuje, zatim da dobije odobrenje za izgradnju, a tu je i prijava radova, sve to je proces koji traži pet do sedam meseci. Ako sada nemate sredstva za gradnju, teško će bilo ko da finansira ovaj deo, jer ni plaćanje projekta nije beznačajno. Generalno gledano, izgradnja Koridora 10, koji je u Srbiji jedan od prioriteta, može da bude spas za srpsko građevinarstvo, ukoliko naši političari uspeju da obezbede povoljne kredite i finansiranje za tu namenu. Jer, infrastrukturni radovi su nešto što zahteva izuzetno velika finansijska sredstva. U kojoj meri oni uspeju da to obezbede, u toj meri će se i kriza lakše prevazići.

Ekonomisti kažu da je to ulaganje koje može da nadoknadi poslove u visokogradnji?

– Deo radnika sa poslova visokogradnje može da se angažuje i na građenju puteva, mostova i tunela, ali ne i većina, jer su to ipak specifične delatnosti. Tu mnogo zavisi i od angažovanja države. Dakle, ako država hitno obezbedi novac, to bi moglo da bude za našu branšu izuzetno značajno.

Nedostatak kvalitetnih radnika

U vreme građevinskog buma ispostavilo se da nema dovoljno kvalitetnih radnika. Da li to znači da je građevinarstvo suočeno sa nedostatkom kadrovskog potencijala?

– Konstantan je nedostatak kvalitetnih radnika svih struktura – betoniraca, armirača, tesara, zidara, keramičara… Slična je situacija i sa inženjerskim kadrom. Kod nas je jako teško realizovati i drugu smenu na poslu, a kamoli treću, što je preduslov za efikasan i brz rad, jer zaista nema dovoljno kvalifikovanih radnika, bez obzira na nivo zarada. Na primer, na gradilištu Univerzitetskog naselja imali smo veliki broj podizvođača, više od stotinu. Bio je tada problem sa keramičarima i parketarima, tu imate hiljade kvadrata keramike i parketa, a pogledajte koliko u Srbiji imate ovih majstora. I onda je počela pijaca – jedan izvođač ponudi majstoru iz druge firme evro više po kvadratu, pa ovaj pređe kod njega i tako u nedogled. Ne znam da li su na kraju izvođači uopšte pozitivno poslovali sa ovako naduvanim cenama, jer je to na kraju otišlo do nivoa koji je potpuno neprihvatljiv. Mislim da ćemo morati od početka da radimo na problematici kadrova, pogotovo što plate u građevinarstvu nisu više male. Dobri majstori mogu da zarade i do 1.000 evra mesečno.

 

Novi sistem gradnje

Do pre par godina kod nas u Srbiji radilo se po principu – pozicija po pozicija. Prvo se izvode temelji, pa konstrukcija, onda uradimo krov i fasadu, pa onda instalacije i enterijer… Sada više tako ne može, zbog kratkih rokova, pa se različiti radovi moraju odvijati istovremeno. U Americi se tako gradi oblakoder od 40 spratova za pet do šest meseci. Kreće se od prizemlja i prvih spratova, odmah se radi fasada u prizemlju, pa ulaze instalateri i ostali… Tako, dok se radi konstrukcija na petnaestom spratu, već su prizemlje i prva dva sprata kompletno završeni.To zahteva visoku stručnost i koordinaciju, da onaj ko vodi posao poznaje sve faze. Ne može se poznavati samo gruba građevina. Kod nas je to veliki problem.