I sa sadašnjim nivoom opterećenja bilo je teško uticati na povećanje tražnje, a sa novim nametima šanse za oporavak bile bi svedene na minimum. Građevinske firme koje su prve i najdublje upale u krizu, time bi bile prinuđene da još više ulaze u dubiozu i da dodatno otpuštaju radnike – kaže na početku razgovora za Danas, Dušan Basara, generalni direktor kompanije „Ratko Mitrović“ komentarišući mogućnost da se zbog aranžmana sa MMF-om ugrozi investiciona potrošnja.

Direktor ove firme, koja je prethodnih godina bila u vrhu po uposlenosti kapaciteta, a sada završava više kapitalnih projekata, smatra da je nelogično stalno se zalagati za infrustrukturne poslove i uzimati kredite za njih da bi se pokrenuo zamajac u građevinarstvu i drugim granama, a istovremeno najavljavati nova opterećenja ili mere za ograničavanje potrošnje u tim oblastima.

– U tom kontekstu posmatrano povećanje kamata za stambene i investicione kredite bilo bi pogubno. Zato bi prostor za uštede trebalo potražiti pre svega u skupom državnom aparatu , a sve raspoloživo za zaustavljanje recesije i pokriće nelikvidnosti ubaciti u realni sektor koji upošljava veliki broj ljudi i na srednji rok znači pokretanje novog investicionog ciklusa – tvrdi Basara.

On podseća da se pored ulaganja u infrastrukturu, na putnom Koridoru 10 i u železnici, već u martu naredne godine priprema novi investicioni ciklus i to u neprofitnoj stanogradnji, koja bi samo delimično uposlila srpsko građevinarstvo. Međutim, to je samo manji deo mogućeg angažovanja i zato je veoma važno da se ponovo pokrenu grinfild investicije. Kada je reč o angažovanju njegove firme koja je jedna od malobrojnih iz te oblasti sa dugom tradicijom koja je opstala na tržištu, Basara napominje da je ključ opstanka i uspeha u građevinarstvu u tome što se „Ratko Mitrović“ bavi visokogradnjom i niskogradnjom i zato što rade poslove gotovo svih profila.

– Sada smo najviše angažovani na Koridoru 10, zatim na infrastrukturi u Beogradu, kao što su, recimo nadvožnjak kod Careve ćuprije, revitalizaciji puta od Surčina, na projektu austrijske kompanike Kika na Bežaniji. Naravno tu je i Avalski toranj, gde se radovi privode kraju. Imali smo sreće da dobijemo takve poslove, uz sve probleme sa plaćanjem, koji su gotovo sto odsto uposlili naše kapacitete. Međutim već od sredine jeseni, kada završimo neke od velikih poslova, sigurno je da će se osetiti nedostatak uposlenosti. Koliko znam i u drugim građevinskim firmama je slično, i zato je važno što pre krenuti sa većim infrastrukturnim zahvatima i da se što pre krene sa masovnijom stambenom izgradnjom – napomnije Basara.

Kada je reč o spuštanju cena u stanogranji, on tvrdi da je veoma bitno da nadležni izađu sa jasnim stavom šta očekuju i kako misle da smanje sve ono što povećava cenu kvadrata. Kako ističe, neki tržišni elementi tu moraju da postoje, a tu i nema neke više matematike, jer se odavno zna šta koliko košta. Država i grad, odnosno opštine, moraju da kažu koji je deo kolača koji oni preuzimaju na sebe, pogotovo u pripremi i ceni samog zemljišta, kaže direktor Basara i dodaje da se cena gradnje objekta po kvadratu nije drastično menjala duže vreme.

– Osnovna cena gradnje stanova u zgradi srednjeg kvaliteta jeste 500 do 600 evra po kvadratu. Ali tu samo zemljište utiče dodatno na cenu od 400 i više evra po kvadratu, a gde su priključci za struju , vodovod i kanalizaciju i još sijaset stvari. Znači napraviti stan po ceni od 600 evra jeste moguće, ali taj stan ne može da visi u vazduhu i zato nadležni moraju da preciziraju kako će smanjti preostali teret u gradnji. Pokazalo se, takođe da u izgradnji neprofitnih stanova cena može pasti ispod 1.000 evra po kvadratu. Ali, licitiranje sa neralno niskim cenama, bez čvrstih naznaka kako će se, gde i kada to omogućiti loše je za sve one koji su nešto izgradili i pokušavali da to prodaju, jer kupci , između ostalog i zbog takvih najava odustaju od kupovine, računajući da će uskoro dočekati jeftine stanove. Rekao bih da ih mogu u najboljem slučaju dočekati na jesen 2010 godine, i to verovatno samo na udaljenim lokacijama koje neće mnogima biti privlačne, a sumnjam da će cena biti 600 evra po kvadratu – procenjuje Basara.

Dolazak stranih ulagača

– Imamo najava da se strani ulagači ponovo uključuju u naše tržište, pre svega u sferi investicija u proizvodnoj i uslužnoj delatnosti, tako da se može očekivati da konačno ponovu počnu veći poslovi. Očekuju se pre svega ulaganja iz Švedske i naročito iz Italije, zbog blizine Rumunije, gde deluje mnogo njihovih firmi. U ovom slučaju se očekuje obnova Barske pruge i dijagonalnog puta puta preko Fruške gore do granice sa Rumunijom.

Uzalud zakoni bez kadrova

Bilo je kranje vreme da se novim zakonom spreči divlja gradnja. Nadam se da će se pojednostaviti i ubrzati postupak dobijanje dozvola i planskih dokumenata i da će se, što je veoma bitno, nadležne službe osposobiti da efikasno rade. Mi smo i dosad imali kakve-takve propise koji se nisu poštovali. Džaba nam novi zakoni i „giljotina“ suvišnih postupka, ako to nema ko da sprovodi. Sada će konačno službe morati da rade kako treba, a da se svi oni koji love u mutnom spreče i sankcionišu na vreme. Time ćemo otkloniti i mogućnost korupcije, ubrzati gradnju i defintivno zaustaviti devastiranja gradova.