U političkoj, a nadasve, predizbornoj propagandi, pak, dozvoljeno je sve (sve, sve, pa i laž!) što zakonom nije zabranjeno. I tu smo, dakle – sve što zakonom nije zabranjeno, a u Srbiji je na snazi nekoliko akata koji pravno uokviruju, na primer, reklamiranje političkih stranaka na televiziji, pa su se tom temom bavili i bave i: Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o radiodifuziji i Opšte obavezujuće uputstvo o ponašanju emitera (Kodeks ponašanja emitera) koje se donosi pred izbore, pa Zakon o oglašavanju itd.

A po Zakonu o oglašavanju dozvoljeno je sve, sve, ali ne i bilo kakvo pominjanje konkurencije, kompariranje s njom, a nekmoli pominjanje u negativnom kontekstu. Bilo koji proizvod ili kompanija da su u pitanju: deterdžent za pranje veša ili političar, pasta za zube ili politička stranka, svejedno.

Zabranjeno je: svako oglašavanje kojim se omalovažava, sumnjiči ili na drugi nedostojan način prikazuje identitet drugog lica, njegove aktivnosti, proizvoda ili usluge; oglašavanje koje predstavlja podražavanje ili kopiju drugog lica, njegove aktivnosti, proizvoda ili usluga; oglašavanje kojim se, aludirajući na drugoga, iskorišćava ugled tog druga na način kojim se dovode u zabludu primaoci oglasne poruke; oglašavanje kojim se oglašivač neistinito upoređuje sa konkurentom na štetu konkurenta ili kojim se stvara zabluda na tržištu između oglašivača i konkurenta; poređenje oglašivača sa drugim oglašivačem, na štetu drugog; oglašavanje korišćenjem ugleda ili oglasne poruke drugog lica, bez njegovog odobrenja; oglašavanje kojim se oglašivač, upoređuje sa drugim oglašivačem, ako su te aktivnosti, proizvodi ili usluge različite vrste ili imaju različit cilj ili namenu… I tome slično. Zato je Čeda Jovanović, u funkciji dobronamernog volontera konsultanta DS-a, u pravu kada, po zakonu, insistira na pravu Tome Nikolića da promeni svoje javno mišljenje, a da da zbog toga ne bude javno ocrnjen, jednako kao što ne razumem po kom je to zakonu istome Čedomiru dozvoljeno da se javno hvali kako je vozio 200 km na sat od Novog Pazara, samo da bi „ispoštovao“ Olju i njen „Utisak“.

Naš doskorašnji predsednik, verujem, o javnom komuniciranju puno zna, ali to što su i naprednjaci njegov lik izmontirali u montipajtonovskoj minijaturi „Sedi, jedan“ – nije dovoljan razlog da mučne video-montaže svojih političkih protivnika, iz milošte, prozove „kampanjom kontrasta“.