Prošlog vikenda išao sam u Osvjenćim da obiđem „nemački nacistički koncentracioni logor smrti Aušvic – Birkenau“ (kako glasi njegovo puno ime), pa sam ovu kolumnu pisao u petak, upravo na datum kada su Nemci slavili rušenje Berlinskog zida i ponovno ujedinjenje.
I baš na dan kada je naš kancelar, pred premijerom Francuske koja „voli Srbiju kao što je ona volela nas“ (citat: Vals), u hodu, iskasapio svoj prvotni govor kojim je, po zahtevu Brisela, suviškom ljubavi prema Francuzima trebalo da anulira izlive nežnosti prema Putinu, zapretivši – ako sam dobro razumeo – „našim evropskim prijateljima“ (?!) da je „Srbija slobodna, jedna, jedina i nedeljiva i da niko neće srušiti stabilnost zemlje, ma koliko se trudio“. Pa su, u to ime, školarci u Obrenovcu imali neradan dan, e da bi mahanjem zastavicama i cvećem svečano dočekali voljene premijere.
Pisao sam ovo onog lepog jesenjeg dneva kada je Srbija iščekivala povratak, ne političara, ne vođe jedne silovane partije, već – čoveka na izdisaju koji je, u zatvoru „međunarodne pravde“, ležao 12 godina bez suda i presude.
U danu kada je neki Vulin, ministar i statistička greška u biračkom telu Srbiju, bivši portparol stranke dr Mirjane Marković, blagoizvoleo oceniti da je „puštanje na slobodu lidera radikala politička poruka Haškog tribunala, pokušaj destabilizacije Srbije i zastrašivanja Aleksandra Vučića“. Ova Vučićeva leva ruka uspela je da, u svom magnovenju, u ovu „zaveru Zapada“ upertla i babe i žabe: od puštanja drona na Stadionu JNA, preko prečanskog fijaska naprednjaka u operaciji rušenja Pajtića, do privremenog oslobađanja Šešelja kao – pazite sad – poruke našem kancelaru „hoćeš Putina i Paradu u Beogradu, a nisi pristao da ovoga držimo još deset godina u zatvoru, sad ćeš morati da napustiš politiku odnosa i Rusija i EU“!?
Zbog svih tih vanrednih događaja, ono što sam, još na početku teksta, kanio upitati našeg kancelara, učiniću tek sada. Zašto, gospodine predsedniče Vlade, stalno sejete samosažaljenje, prenemaganje i kuknjavu oko sebe, a za sopstveni narod tvrdite da je „najbolji samo u kukanju“? Otkud Vam to da ste „najomraženiji i najneomiljeniji čovek u zemlji“? Ko Vam to pothranjuje sujetu i uverava Vas da ste „novi Đinđić“? Zbog čega stalno ponavljate da „ne lažete nikoga“, da „ne lažete ni svoj narod“, a stalno ponavljate kako ste na vlasti samo pet meseci? Da li to ne računate svoj prethodni život? Kad kažete da ste „težak čovek“ i da „to svi misle“ – na koga mislite da to misli, na Vašington, Berlin, London…? Razumemo da treba malo da se strpimo do „boljeg života“, ali dajte, odlučite se već jednom i recite nam kada ćemo da živimo bolje – „od 2013“, od „2014“, „za tri godine“, „2015“, „do kraja 2016“, „od decembra 2017“ ili, definitivno, „za godinu i po“, kao što poveriste Mariću…?
I, kad ste već toliko iskreni prema građanima, recite nam šta to znači kad, malo-malo, pa saopštite da „Srbija ispunjava svoje obaveze“? Koje obaveze? Obaveze u vezi s čim i kome? Ko ih je, ako postoje, i u čije ime potpisao? I s kojim mandatom?
I, kad ponovite po hiljaditi put da „Srbija drži reč!“ i „Srbija mora da nastavi da poštuje datu reč“, odgovorite nam: Koju reč? Ko ju je dao? Ko je toga nekoga ovlastio da je da? Šta je to i kome, u stvari, neko u naše ime obećao?
Ovo tim pre jer Vam je rečenica „poštujem Ustav i vodim srpsku politiku“ postala laka nekako kao „dobar dan“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
