Mučenog Dražu Mihailovića, pošto mu slavno nisu nađeni posmrtni ostaci, nedavno uhvatilo da rehabilituje.
Postupak rehabilitacije komandanta četnika, još jedna je od cotavih epizoda sapunice „Selo gori a baba se češlja“. Započet u predizborne svrhe, unutarsrpska je stvar. Kao postupak u pravu nazvan „srpska parnica“ ima divnu šansu da se okonča kao prekopavanje Ade Ciganlije – debaklom. No, „neovisno“ o činjenicama koje kažu da će do rehabilitacije komandanta JVUO teško doći, glede ovog trapavog poteza naših vlasti digla se kuka i motika „velikosrpskim hegemonizmom stoljećima ugnjetavanih“ najbližih suseda. Samo granice (ko kaže da one na Balkanu nisu dobre) predlagača rehabilitacije, gospodina Homena, spasle su da ne skonča kao Franjo Tahi u Šenoinoj „Seljačkoj buni“.
Ocenu istorijskog učinka Dražinog, za koga je povjesno utvrđeno da je „kao ovejani predratni, ratni i posleratni zločinac, 30. travnja 1945. u Berlinu bio kum na venčanju Hitlera i Eve Braun“, dao je i hrvatski predsednik Josipović. Drhtavim glasom (kao da je ispod Dražine kame i sam jedva utekao) pobrojao je znane i neznane zločine četnika u Hrvatskoj i poručio da rehabilitovanje četničkog vođe kvari dobrosusedske odnose Hrvatske i Srbije. Ovakvu poruku suseda valja i te kako uzeti ozbiljno.
Srpska javnost trenutno ne zna kako teku poslovi rehabilitovanja prvog četnika; sada smo okrenuti životnijim predizbornim temama, koje nas toliko plene da ne pratimo dvadeset drugu epizodu hrvatske povjesne sapunice „Deseti travnja“. A trebalo bi.
Trebalo bi, jer su se o sedamdeset prvoj „obljetnici“ čuvene NDH (bestijalnosti čijih dužnosnika su se divili i sami nemački nacisti – vidi memoare Horstenaua), glavnim ulicama Zagreba i Splita prošetali hrvatski neonacisti u ustaškim uniformama i s nacističkim pozdravom, da bi na Mirogoju i Lovrincu položili vence na grobove roditelja Poglavnika i znamenitih ustaša iz II svetskog rata. Ti isti će danas, sutra, (pred pravoslavni Uskrs), ugostiti i svoje belosvetske naciprijatelje, na skupu o potrebi ujedinjenja novih (ekstremnih) desničara u XXI veku, uz logističku podršku Matice hrvatske, državne i nacionalne institucije od posebnog značaja.
U raznim bezdankama i logorima smrti NDH (čija se godišnjica nastanka već dvadeset dve godine u Hrvatskoj neprekidno proslavlja) stradalo je nekoliko stotina hiljada nedužnih civila – Srba, Jevreja i Roma, krivih samo što nisu bili Hrvati i katolici. Šta je asistencija (katkad javna, katkad prećutna) države Hrvatske u tim proslavama do rehabilitacija ratnih zločinaca?
Politički naslednici ustaša u Hrvatskom saboru imaju predstavnicu oličenu u liku Ruže Tomažić, predsednice Stranke prava, od istomišljenika pijetetno nazvane „čelična“. Preskakanje izbornog cenzusa i ulazak nacista u hrvatski parlament nije rehabilitacija ratnih zločina, je li?
Valjalo bi da naš predsednik uzvrati hrvatskom kolegi upozorenjem. Ali to se neće dogoditi. Bivši je skratio mandat, a budući još nije izabran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
