Doborodošla, uvek dolazila 1

Koja krajem juna stigne u atar čarobnog četvorougla Zlatibor – Golija – Maljen – Povlen. Vlada našim ostarelim selima do sredine avgusta.

Kažu da će ove godine ostati malo duže. Kasnila vegetacija. Zatim će otići. Do sledećeg leta, Naša prošlogodišnja kolumna se zvala „Dobrodošla, što si došla“. Kako smo se samo ogrešili.

Jeste prošlog leta bio manji rod. Po obimu, ali i kvalitetu. Stalno padala kiša. Hladnjačari se „otvorili“ sa samo sto dinara po kilu. Još su tvrdili da su i sa tom „mizernom“(u odnosu na neke ranije godine) na gubitku.

Malinari su tražili 200, a u sebi bili zadovoljni i sa 130 dinara. Da pokriju troškove. I da ostane makar za BUŠ(brašno, ulje, šećer).

Plus obavezno pivo. Nedeljom za astalom seoske prodavnice. Bili su ogorčeni i jedni i drugi. Malinari su tvrdili da će preorati parcele sa malinama. Tražili od države zaštitu. Hladnjačari su takođe pretili zatvaranjem hladnjača.

I oni tražili zaštitu od države. Govorilo se da je rod svega 50 hiljada tona. Posle se obelodanilo da smo izvezli 110 hiljada. Nešto se nije uklapalo.

Uglavnom, velika većina nije ostvarila pretnje. Zasadi su još povećani. Izgrađene nove hladnjače. Procena je da se malina gaji na oko 22 hiljade hektara. Sa prosečnim skromnim rodom od pet tona po hektaru, to je 110 hiljada tona.

Pa puta dva i po evra. Preko 270 miliona evra. Više od kukuruza. Naša malina je odavno u EU. Da nam je Srbija, kao malina.

Ove godine dobar rod. Još bolji kvalitet. Jeste napao grad Arilje i Ivanjicu. Smanjio rod, ali se Crvena kraljica prilično oporavila. Malinari  traže dva evra. Hladnjačari počeli sa 200 dinara. Neki već daju i 220 dinara. I to kao akontaciju.

Možda će biti doplate. Plaća se promptno. Ko nema „operativni keš“, ostade bez roda.. Ako korona drastično ne smanji tražnju, biće dobra godina. Čim prođe berba, čuvajte se prodavnice. Dolaze malinari.

Materijal za popravku kuća, nameštaj i televizor, traktori i priključne mašine, farmerke, patike i džeparac za đake i studente.

Veća cena, profitiraju i berači. Koji beru za pare. Pošto preostali seljaci, seoski i gradski đaci i studenti nisu ni izbliza dovoljni.. Nekad se radilo za 10 do 15 evra. Sad bez 3 hiljade neće niko ni da razgovora. Oni brži berači traže četiri hiljade.

Plus stan i hrana. Pa su mnogi malinari napravili svoj smeštaj i „zajedničke prostorije“, drugi plaćaju smeštaj i ishranu u gradu, pa ujutro i uveče kombijem do malinjaka. Sede starine, sede u hladovini i samo se krste.

Sećaju se lepih vremena kad „domaćica“ umesi hleb i pogaču, iz kačice izvadi sir i kajmak, iz povrtnjaka paradajiz, papriku i krastavac, prasence iz obora, „domaću“ iz dudovog bureta.

Naravno, kao i svake godine, nastavlja se „dijalog gluvih“. Malinarina svaka cena mala, hladnjačarima velika. Prvi drugima stalno ponavljaju „otkuda vam takve kuće i džipovi, kad ste navodno stalno na nuli“.

Drugi prvima „obogatili ste se na našem kapitalu“. Na kraju će „sve leći“. Jedni bez drugih ne mogu. Ko se svađa, taj se voli. Nije to narod izmislio bez veze.

Vremena se menjaju, ali Crvena kraljica o(p)staje. Jer ima tajnu formulu. Malina = Život. Gde nema maline, nema ni šljiva, seljaka i đaka.

Puste kuće i pomoćne zgrade, jede vreme. I korov koji nadire sa svih strana. U mom selu, provalio se krov na kući i štali dvojice nekadašnjih najvećih domaćina. Više od pola kuća napušteno i prepušteno korovu i sećanjima.

Da ima maline, makar bi se leti čuli neki zvuci života. Jer još jedino ona može da spoji  ribok i adidas patike sa gumenim opancima. Gradske đake i studente sa seoskom dečurlijom. Braćom i sestrama.

Omladinu sa sedim starinama. Nežne, negovane ručice sa izbrazdanim i tvrdim seljačkim rukama. Sir, kajmak i seljački hleb sa punim kesama iz lokalnih marketa. Rakiju i koka kolu. Čak i članove „dve Srbije“.

Politički sukobljene na „krv i nož“. Napredne i žute(lopove). adašnjih i bivših. Posle uvodnih svađa  i prepirki, Crvena kraljica ih primiri. Gajbicu oko vrata, i beri, beri, beri. Uveče se opet rasplamsa politika. Uz ladno pivo. Sreća što umor čini svoje. I što se sutra rano opet mora u malinjake.

Zbog svega pomenutog i nepomenutog, mislimo da Crvenoj kraljici treba podići bistu u nekoj od opština Zapadne Srbije.

Favorit je Arilje. Gde malinari godišnje zarade i do 40 miliona evra. Gde ima preko 200 hladnjača i hladnjačica. Zato pozivamo doktora veterinara Zorana Mićovića, u vreme čijeg predsednikovanja Ariljem, se malina najviše „rascvetala“, da Skupštini opštine Arilje uputi zvaničan predlog. Ministar zadrugar Milan će sigurno podržati i pomoći. Truba u Guči. Malina u Arilju. Zasluženo.

Autor je ekonomski analitičar