Evropa Srbija šest nula 1

Iako je imalo duplo više mesta, nego što je prisustvovalo novinara. Tako da je već unapred bilo 1:0 za Evropu. Gde bi u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji Evropske unije, neki klub, ili državni organ, zabranio novinarima da uđu. Ni komšiji Orbanu, blagom apsolutisti, to ne bi palo na pamet. Tako da je „Danas“ prošao kao uzbunjivač Aleksandar Obradović. Koji brani državu, a ona ga za uzvrat, umesto pokretanja istrage po njegovim tvrdnjama, hapsi i

svakodnevno medijski razapinje. Isto je prošao i naš list. Umesto da kritičke tekstove „Danasa“ provere državni organi, zabrana ulaska na Marakanu.

Sad da pređemo na tekmu. Sa slavnim Bajernom. Ali ne sa sportskog aspekta. Tu je sve jasno. Kao da su kod nas igrali „tim sa poljančeta“ i Zvezda. Moglo je i dvocifreno. Da ne beše Borjana. Dva tima su jedino ličili jedan na drugoga, kad se krenulo sa centra. Čak su naši izgledali „naočitiji“. Bez lopte. Kad se lopta zakotrljala, sve se videlo. Zvezda se ugasila. Nemci jači, brži i bolji. Potvrdila se stara teza. Kakva država, takva Zvezda. Ili, obratno. Kakva Zvezda, takva država. Zvezda je Bajern za naše. Može ravnopravno sa kolegama iz Malog Šengena. Izbori se i sa ponekim timom iz Evropske unije. Dok ne dođu veliki. Tri utakmice 15 : 0. Nikako da prezimi u Evropu. Daleko je proleće. Kao nama Evropska unija. Petooktobarci su obećavali Leta Sedmog. Posle se pominjala Dvanaesta. Četrnaeste su čvrsto obećavali da će biti Dvadesete. Sad je i Dvadeset sedma neizvesna. Čak se i mnogi koridori završiše. Iako su se gradili kao „Skadar na Bojani“. Verovatno će i plata od 500 evra, stići pre Unije. Niko pouzdano ne zna, da li uopšte hoćemo u Evropu. Što nedavno reče naš poznati spoljnopolitički novinar. Predsednik uključi migavac prema Zapadu, a autom(Srbijom) skrene ka Istoku. Levi migavac, volan i auto udesno. A na semaforu zapisano. Šest prema nula. Zvezda hoće, ali ne može, država možda hoće, možda neće. Jedino građani hoće. Studenti i đaci, doktori i sestre, majstori i vozači, inženjeri i informatičari. Idu gde je bolje. Kod nas prosečna plata 460 u Nemačkoj tri hiljade evra. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika kad nas šest i po, kod Nemaca 40 hiljada evra. Više od šest nula.(Srbija nema golmana Borjana). Jesu, zavičaj, roditelji i deca u srcu. Ali nula ovde, šest tamo određuje pravac seoba i migracija.

Istina, ni u Uniji nije uvek „med i mleko“. Za novajlije. Ne možeš kako hoćeš. Sistem „kadija te tuži, kadija ti sudi“, davno su zabranili. Nema tajnih ugovora, leks specijalisa, međudržavnih sporazuma, državnih subvencija. Ima i teških odluka. U Istočnoj Nemačkoj su zatvorili skoro sve industrijske fabrike. Rekli, više se isplati od nule. Slovenci su zatvorili Litostroj, termo elektrane, železare. Stop zagađivačima. Inače, ode život. Sve se može proizvesti, osim sunca i kiseonika. Nove tehnologije u preostalu industriju. Poseban akcenat na poljoprivredu i turizam Vino i mleko. Skije i jedrilice. Čista priroda. Isplatilo se. Došli do 3:0. Prosečna plata skoro hiljadu dvesta. Poslednji primer su Bugari i Rumuni. Naši nekadašnji sezonski radnici. Svaka imućnija kuća, imala je „svog Rumuna“. Ostadosmo bez jeftine radne snage. Zar to nije dovoljan pokazatelj. Kuda i kako. Zvezda je od grupne faze Lige šampiona zaradila više nego od 10 godina „loptanja“ u Srbiji. Da je ostala u ligi na proleće, bilo bi najmanje još toliko. Marakana počela ubrzano da menja izgled. Na sve strane se gradi i renovira. (Sa sve tenkom). Sumnja li iko da bi tako bilo i sa Srbijom, kad bi od „večitog“ kandidata, postala punopravni član. Koji bi ugasio mnoge fabrike. Konačno pravio ono gde ima najveće šanse. Poljoprivredu i turizam. Kad smo bili mali, učili su nas da Vojvodina treba da bude „žitnica Evrope“. Sad cela Srbija pravi 3 a Holandija, veličine Vojvodine 70 milijardi evra prihoda od poljoprivrede.

Primera je dosta bilo. Ako smo za život građana, onda smo za Uniju. Samo, da li naši uopšte iskreno žele u Uniju. Kad je ona samo na rečima i dokumentima prvi prioritet, Kao decentralizacija. Što više pričamo i zaklinjemo se, sve smo dalji od Evrope i regiona. Poglavlja sporo otvaramo, još sporije zatvaramo. Vojno smo neutralni, sa Rusima „vedžbamo“. Usvojeni su mnogi evropski zakoni. U stvarnom životu vlada zakon vertikale. To su dobri momci. Loši momci su na naslovnim stranama tabloida i „vertikalnim“ televizijama. Sve se podelilo na dva nepomirljiva i nedodirljiva tabora. Dve Srbije. Ni posrednici iz Unije ne pomažu. Da sednu za jedan sto. U skupštini i nacionalnim televizijama. Da pristojno diskutuju. O ciframa i činjenicama. Obe Srbije da slušaju. Na kraju da slobodno izaberu. Puste želje, pusti snovi. Da od dve, postane jedna Srbija. Koja stvarno hoće što pre Uniju. Da Zvezda ili Partizan(sa sve državnim milijardama dinara subvencija), dočekaju „evropsko proleće“.