Beograd ne sme pasti 4. marta! Naredio sadašnji vrhovni komandant. Svojim vojnicima. Što je sasvim u redu. Kakva bi to bila vertikala, bez prestonice. Nikome, međutim, nije jasno, što Sevojno, jedina gradska opština Užica, takođe ne sme pasti. Dve nedelje pre izbora, Sevojno je posetilo više velikodostojnika nego u nekoliko proteklih decenija. Istini na volju, mnogi su dolazili u dve Valjaonice (bakra i aluminijuma) i Jedinstvo, ali niko nije zalazio u gradić. Do pre nekoliko godina, mesnu zajednicu. Sindrom „Sevojno“ je baš čudan. Veliki industrijski centar, najveći u širem regionu, ostao je mala, komunalno neuređena, varošica. Da je pre pola veka politika odlučila da se ulaže tamo gde su fabrike i radni ljudi, Sevojno bi danas bilo Užice. I obratno. U dlaku isto kao slučaj „Zlatibor i Divčibare“. Pre pola veka bila su to mala planinska izletišta, gde je više naroda dolazilo samo o vašarima, ili za prvomajski uranak. Danas postoji „veliki“ Zlatibor, i „male“ Divčibare. Baš kao malo Sevojno i veliko Užice, koje se isključivo finansira iz poreza na imovinu i poreza na zarade, iz malog Sevojna.

Kada je u aprilu 2014. u Sevojnu osnovana gradska opština grada Užica, pobednici su obećali da će Sevojno krenuti. Međutim, naši izveštaji sa terena kažu da budžet za 2018, kad je reč o Užicu, iznosi 2,9 milijardi dinara, a za Sevojno 18 miliona, ili nepunih 0,7 procenata. Iako firme i zaposleni iz Sevojna pune budžet sa više od 50 odsto. Pri čemu je, u opštini u kojoj, kako tvrde naši dobro upućeni izvori, apsolutno ništa nije urađeno, iz 2017. u 2018. godinu preneto neutrošenih četiri miliona dinara. Da je za nevladine organizacije (naravno, zna se i koje) planirano 3,2 miliona, a za „socijalu“ 1.000 dinara. U Sevojnu, industrijskom naselju i jedinoj gradskoj opštini živi malo više od 7.000 stanovnika i nalazi se više od 170 privrednih subjekata – Valjaonica bakra, Impol-Seval, Jedinstvo, Kopercom, Atlas… Tu je i Slobodna zona. Svake godine, već više od pola veka, u Evropu, Ameriku i Aziju iz Sevojna godišnje stigne više od 100.000 tona poluproizvoda od bakra i aluminijuma. Pre nekoliko godina je lokalni FK Sevojno stigao, ne samo do Super lige, nego do Lila i Kupa Evrope. Pa je dvadesetogodišnji direktor (koji to više nije) Valjaonice bakra i predsednik FK Sevojno, fuzionisao klub sa Slobodom, koja je tada tavorila u trećem rangu, sa nikakvim šansama za više, i izgradio novi stadion u Užicu. Da se mnogo ne troši, i ne deli narod. Da Užičani, gde su ponikli Pavlović, Đorić, Krivokuća, Stamenković i Maksimović (najskuplji srpski igrač), ne idu u Sevojno da gledaju prvoligaški fudbal. Sevojno Užicu Prvu ligu, Užice Sevojnu pare za infrastrukturu i uređenje gradića. Tako je rezonovao. Danas, kada je bivši, zaboravili šta je uradio. Ishod je sledeći – ne postoji nijedna banka. Čak ni jedan mali bankomat. Nema ni pijace. A ni Kulturnog centra (nekadašnji je zatvoren pre tri-četiri godine, a nedavno su ga za svoje prostorije preuzeli naprednjaci). Olimpijski bazen, ponos nekadašnjeg Sevojna, (svojevremeno ga je izgradila Valjaonica), ne radi već nekoliko godina. Kad padne kiša, zbog nesređene kanalizacione mreža, potop. Trotoari i asfaltirane ulice su misaona imenica. O ekologiji se ćuti (iako astmu ima svaki drugi stanovnik). Sevojno je najzagađenija opština u Zapadnoj Srbiji. Ničega nema, osim ministara. Prvo je bila ministarka puteva, koja je obećala kružni put (posle rekla da možda i ne treba). Ministar sporta doneo poklone u vrednosti od čitavih četrdesetak hiljada dinara (lopte, koševe i mrežu). Završetak sportske dvorane, planiran za ovu, pomeren za sledeću godinu. Ministar nauke obećao pasarelu (nisu ga obavestili da je Valjaonica jednu davno izgradila, pa je srušena). Obećao je i inovativni centar, dok su skeptici komentarisali da bi umesto virtuelnog IC-a, bio korisniji jedan stvarni bankomat. Vrhunac je „slučajni“ dolazak premijerke u Valjaonicu, u jeku lokalnih izbora u opštinici. Na dan svetih Valentina i Trifuna, svim zaljubljenima u vlast, na autobuskoj stanici besplatno pevao Aca (Srbin) Lukas. Dok ministri dolaze i odlaze, naš izvor tvrdi kako „naprednjačke trojke“, po tri puta dnevno zvone na „biračka vrata“ i raspituju se „ko će za koga“.

Čime je onda ova zaboravljena i zaspala varošica, sa godišnjim budžetom od 150.000 evra, zaslužila ovakvu pažnju i „brigu“. Zbog industrije i slobodne zone, sigurno nije. Mogući odgovor su Milan i Jovo. Milan (Stamatović) naučio kako se radi, gradi i pobeđuje na lokalu bez obzira na protivnike. Pobeđuje „vertikalu“. Jovo (Marković), kao bivši gradonačelnik Užica, ostao upisan kao čestit i preduzimljiv (jedina mana mu je što je „žuti“). Ujedinili čitavu opoziciju. Zna se šta Sevojnu stvarno treba. Da ima sve kao i Užice. Ako ne i više. Imajući u vidu koliko daje. Nova kanalizacija, asfaltirane i osvetljene ulice, banke i bankomati, bazen, sportska dvorana, dom kulture… Zašto srednje škole i fakulteti, zajedno sa fabrikama, ne presele u Sevojno neke smerove (livci, valjači, presari, bravari i strugari). Pa pola radne nedelje na praksu. Ili odeljenje fakulteta za mašince i tehnologe. U perspektivi, studentski i učenički dom. Da se lokacijske i građevinske dozvole „presele“ u Sevojno. U Užicu ionako nema više mesta. Sa ljudima će doći i kultura, sport i kafići. Deo gradske administracije odmah u Sevojno. Gde će biti Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, nego tamo gde su velika industrijska i slobodna zona. Za 10 godina Sevojno može stići Požegu. Razvijeni grad, umesto učmale varošice. Samo da mali deo poreza (na zarade i imovinu) ostane u Sevojnu. Sumnja se da su se duhovi uznemirili zbog preraspodele para koja se nije desila pre pola veka, pa se osnovano sumnja, da je Milan i Jovo mogu sada zatražiti. I ugroziti „užičku vertikalu“. Pošto je do „odsudne bitke“ ostalo još dve nedelje, tek će se svraćati u Sevojno. Objavljen je i dolazak predsednika i vrhovnog komandanta. Sevojno ne sme pasti.

Autor je ekonomski analitičar