Ima tome više od 20 godina kako je Televizija Beograd emitovala emisiju „Azbuka“, u čijem uvodnom songu je Bajaga otpevao čuveni stih: „Azbuku je izmislio Vuk i vekovni ukinuo muk“. Iz tog stiha moglo se zaključiti da je srpski narod, pre Vuka, kolektivno bio gluvonem, u zemlji je vladao muk, pa se onda, jelte, pojavio Karadžić, ali srećom ne Tole, te smo svi masovno progovorili. Od A(leksandar) do Š(aban).

Onda se pojavila i revolucionarna profesija logoped, pa smo svi kolektivno i tečno progovorili. Sem nas nekoliko, koji, hvala na pitanju, imamo šprehfeler kakav ni logoped sa najdebljim živcima ne može da ispravi. Te sam više puta predlagao da se u emisijama gde gostujem, posebno kad je tema ribolov, pa se više puta tokom snimanja mora reći „riba ribi grize rep“, angažuje i prevodilac u donjem desnom uglu ekrana. Ali tu moju inicijativu niko nije prihvatio.

Verovatno zato što je bila besmislena poput inicijative kolega iz Politike i Večernjih novosti da se svekolika srpska štampa na ćirilici oslobodi poreza, pošto glup tekst napisan na ćirilici, garantovano, manje zaglupljuje narod i kvari omladinu, od glupog teksta napisanog na latinici. Kič i šund na latinici su daleko opasniji od kiča i šunda na ćirilici. I tako to.

– Dok sam 11 godina pisao za Glas javnosti, na ćirilici, primećivao sam da ljudi mnogo lakše kapiraju napisano. Otkad poslednjih šest godina pišem kod ovih ustaša u Danasu, na latinici, niko ništa ne kapira! – požalio sam se, priznajem, užem krugu prijatelja.

Opšte je poznato da se od latinice suši kičma i rastu dlake na dlanovima. To verovatno za ćirilicu misli i ona grupa kretena koji po Vukovaru razbijaju ćirilične table. A onda se neko dosetio kako nemamo pravo da se bunimo zbog razbijanja tabli u Vukovaru, ako se svi kolektivno ne „ćirilizujemo“, valjda po sistemu – kud svi kreteni iz Vukovara, tu i mali Mujo.

U Srbiji se najviše piše mešovitim pismom, jer ko će još da pohvata razliku između latiničnog slova N i ćiriličnog slova I. Naše bogatstvo, braćo i sestre, jeste upravo u tim ljudima koji u istoj rečenici koriste i latinicu i ćirilicu, a neki sasvim svesno u taj kolorit različitosti sopstvenog pisanija ubacuju hijeroglife, Morzeovu azbuku i kinesko pismo. Pa se njihova „dela“, poruke na vratima lifta i recepti za svadbarski kupus najlakše čitaju uz pomoć sudskog tumača za srpski, hrvatski, kineski, mada ponekad ne pomaže ni forenzičar.

Zato bi i njih trebalo osloboditi poreza.

Zapravo, trebalo bi osloboditi plaćanja struje, komunalija, telefona, kablovske i računa u kafani mnogobrojne novine koje čitaju nepismeni i polupismeni, jer je njihova uloga u opismenjavanju revolucionarna. Najbolje bi, istina, bilo da se oslobode poreza svi mediji koje kupi Srpska pravoslavna crkva, jer oni ionako ne plaćaju porez.

Potom, da se svi građani koji na ulazna vrata stave pločicu na ćirilici, oslobode poreza na imovinu. Da se sve emisije koje se zovu „Ćirilica“ oslobode svega postojećeg, pri čemu bi, sumnjam, najviše profitirao onaj Marić Milomir i poreski obveznik umetničkog imena Peconi. Bez obzora što im se televizija zove sasvim domaće, ćirilično – Happy.

Uz ovo opštenarodno oslobađanje raznoraznih dažbina po patriotskom kriterijumu, ima da procvetamo već od avgusta.

– Ej, gde si, šta radiš? – pitaćete poznanika krajem avgusta.

– Evo me letujem na Borskom jezeru i čitam novine na ćirilici! Probaj i ti, mnogo je lepše, a bogami i jeftinije.

– Kako si putovao?

– Vazduplohovom!

– Kako se to piše na latinici?

– Pa isto! Al' si glup! Vazduplohov se isto piše i na latinici i ćirilici! Samo se lakše čita na ćirilici! Nisi znao?