Oduvek me intrigiralo šta je zapravo posao savetnice za medije Aleksandra Vučića, samostalnog savetnika samog sebe i svih ostalih oko samog sebe. Osim, možda, da diskretno dojavite Gordani Uzelac šta tačno da ga pita, pa da se onda Gordana samouvereno javi nekom prigodom i samouvereno ga pita kao da je to pitanje osmislila celokupnom količinom svoje samouverene inteligencije.

Kako je Gordana ponosna vlasnica najglupljih novinarskih pitanja u istoriji „vučićizma“ (doduše, sve do pojave neprevaziđenog Sarape) poput: „Da li ste ponosni što će jednog dana u istoriji pisati da je baš u vaše vreme u Srbiji otvorena prva Ikea“, ipak sam počeo da sumnjam da vi to smišljate, nego mora da vam u smišljanju svojih pitanja malo pomaže i Gordana, što nikako ne biste smeli da dozvolite, jer u novinarstvu kakvo protežirate mora jasno da se zna: ko smišlja pitanja, a ko pita; ko vozi traktor, a ko otvara kapiju; i ko vozi srpski mercedes, a ko otvara fabriku čipova.

Međutim, otkad ste pre neki mesec u Rovinju izjavili da na Vučićevim konferencijama za štampu „nema naručenih pitanja“, što je vidljivo i golim okom u direktnom prenosu, shvatio sam da ih Gordana sama smišlja, dok ste Vi idealna voditeljka emisije „24 sata sa Aleksandrom Vučićem“, kao ovlašćena celodnevna satiričarka predsednika Srbije.

Bila je, dakle, subota 22. septembar, na Weekend media festivalu u Rovinju sa satiričarima iz regiona imao sam tribinu koja je počela u 10 sati, a Vaša tribina pod nazivom „Kako savetovati predsednika“ bila je dva i po sata kasnije. I pošto smo mi našu uspešno završili, rekoh sebi – red je da se baci pogled i na vašu tribinu pre organizovane evakuacije ekipe N1 u omiljenu konobu „Aqua 2“.

– Ovo je satiričnije od one naše satirične tribine – objašnjavao sam u poslednjim redovima kolegama iz Hrvatske dok ste izgovarali vaše teze o slobodi medija u Srbiji koje su bile toliko zabavne da će N1 sigurno vas zvati da me sledeće godine odmenite na tradicionalnom panelu satiričara regiona u Rovinju. Valjda ću dotle uspeti da ih ubedim da ste vi to pričali ozbiljno, mada mi niko ne veruje.

Suzana Vasiljević, satiričarka predsednika Srbije i bolje zvuči nego Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Srbije. Posebno od kada ste tom nesrećnom ali srećnom čoveku uvalili da čita podatke sa satiričnog sajta o genocidu nad peračima prozora u Americi.

U Rovinju, na tom ozbiljnom panelu koji se pretvorio u valjanje po podu svih prisutnih jer ste svog šefa toliko trapavo branili da sam u jednom trenutku pomislio da je na bini Gordana Uzelac a ne vi koji ipak (do tog trenutka sam verovao) niste baš tol’ka Gordana Uzelac, imali ste tezu da je od dolaska Vučića na vlast u Srbiji smenjen samo jedan glavni urednik – i to urednik Danasa – što vam je izgleda bila najbolja fora, jer smo se posle u onoj konobi tome smejali satima.

Pa i kad ste pre neki dan Danasu poslali pismo u kome ste od svog medijskog đubreta koje su napravili nadirući Huni čijeg ovlašćenog predsednika savetujete, našli baš da nama preporučite da očistimo đubre u svom dvorištu, shvatio sam da od vas nikada neće biti dobra đubretarka. Jer je, kažu stručnjaci iz Gradske čistoće, veoma bezobrazno stajati na vrhu deponije i onima sa susedne zelene livade vikati: „Metlu u ruke!“