U vesti opisanog naslova stoji: „Na izborima za Savet mesne zajednice Vučić u opštini Rača održanim u subotu 27. juna, kandidat LDP Aleksandar Đorđević osvojio je 66 odsto podrške birača na svom izbornom mestu. Na izborima se biralo devet članova Saveta, a u izbornoj trci je učestvovalo 14 kandidata. Na konstitutivnoj sednici saveta MZ Vučić, održanoj 02.07. 2009. godine Aleksandar Đorđević je izabran za predsednika saveta MZ, što pokazuje da LDP predanim i upornim radom predstavlja svoje kandidate kao ljude koji su prepoznatljivi u svojim lokalnim sredinama i koji postižu uspehe na izborima, kao i da na pravi način brane vrednosti koje zastupa LDP“. Završen citat.

Ko se seća „još jednog izbornog uspeha koalicije SPS-JUL“ 24. septembra 2000., kada je Ivan Marković čitao preliminarne rezultate izbora iz sela Svinjare i Klokot banja gde je „stoprocentno“, nego šta, trijumfovao Slobodan Milošević, zna da je svaka stranačka pobeda, makar i u malenoj MZ Vučić, SO Rača, razlog za suze radosnice iz ratnog treš-hita kantautora Bore Drljače: „Plači, mala, plači, ost’o sam na Rači“. Istovremeno, to je simbolički signal da stranka lagano klizi u „bazu“ gde se odlučuje o sitnicama koje život znače – prikupljanju kabastog smeća, čišćenju korita rečice Trešnjice od plastičnih flaša po sistemu širi dalje, dobrovoljnom davanju krvi i čupanju žbunastog divljeg rastinja u lokalnom parkiću. Odbrana „pravih vrednosti“ iz te pozicije moguće je, recimo, kada vam predsednik šahovske sekcije veterana iz „lamele 5b“ bane na kafu, a vi mu, kao demokratski izabrani predsednik MZ Vučić (sumnjivog li imena, tj. prezimena) očitate lekciju o evroatlantskim integracijama i građanskom društvu. O čemu će on naknadno referisati svojoj „bazi“ na klupici zaokupljenoj „sicilijanskom odbranom“.

Trijumf na mikrolokalu shvatan opšteglobalno šansa je, ponekad, da se unesete u „širenje vrednosti“ Čvorović Ilije. Predsednik novobeogradske mesne zajednice koja se zvala Sutjeska, Neretva ili Bratstvo i jedinstvo, svejedno, izdao je u „ona vremena“ internu naredbu da lideri kućnih saveta, harizmatične ličnosti komunalnog tipa, imaju redovno patrolirati stepeništem, liftovima, podrumima i tavanima u potražim za svim i svačim što je sumnjivo, a samim tim, pisalo je u preporuci, i antidržavno. „Lokatori“ u vidu rashodovanih veš-mašina odloženi u hodnicima, klinci u majicama Ramonsa i Ajron Mejdena, komšiluk koji se ne preziva na „ić“, mogli su da „beru kožu na šiljak“. Predsednica kućnog saveta u nekoj samoubistvenoj soliterčini u Ulici Jurija Gagarina koja je u vaznama držala plastično cveće a na zidovima Vilerove goblene, dočekala je srdačno televizijsku ekipu pristiglu tim povodom („znam gde stanuje, ona je malo fijuk“- usmeravale su ih komšije) i prigodno izjavila: „Redovno patroliram od prvog do petnaestog sprata…“, na šta je kamerman umalo upao u vaznu s lalama, a novinar, hvala na pitanju, imao potrebu da se svojeručno ušije u Vilerovu predstavu „Tajne večere“, odmah kraj Jude.

„Ljudi prepoznatljivi u svojim lokalnim sredinama“, naime, ranije su bili nekakvi frikovi čija je redovnost i broj replika na sastancima kućnog saveta, s kojih su svi razumni bežali češće nego s časova hemije, predstavljala preporuku za dalje napredovanje ka mesnim organima. Izuzimajući mesare. Ranije, pak, nije bilo potrebe da se lični trijumf takvih često komičnih likova dodatno podvlači bizarnim saopštenjima tipa: „Još jedan uspeh Petrović Leposave, vanstranačke ličnosti“. Sada su izgleda došla vremena da se istakne i podvuče sve, pa valja očekivati da će nas stranke redovno izveštavati o svakom osvojenom mandatu blagajnika na izborima za kućni savet ili o kršenju izborne tišine zbog brujanja „hilti“ bušilice iz potkrovlja. Poplave u podrumima imaće veći značaj od izlivanja Dunava. Što samo pokazuje nam se politika izlila pod parket.