Žaretovo životno delo 1

Otkad sam dobio nagradu za životno delo, sve je počelo da me boli – rekao je Žare kada je u novembru stigao na jedan prednovogodišnji novinarski ručak oslanjajući se na štap.

Tu sam ga poslednji put sreo.

Tako se nekako poklopilo da Žare dobije nagradu UNS-a za životno delo godinu dana pre nego što je otišao, pa je i to protumačio kako je tumačio i sve ostalo u karijeri – bolno precizno i bolno duhovito.

Izbegavajte, dakle, da vam uruče nagradu za životno delo jerbo to može biti fatalno.

I kada su me juče razni pitali: „Od čega je umro Žare?“, dao sam im tačnu dijagnozu: „Od životnog dela.“

Žaretovo životno delo sam pratio otkad sam 1994. bio u školici novinarstva koju je organizovalo Vreme, tada nam je, čini mi se, držao predavanje kako se pišu vest i izveštaj, a kasnije je neke od nas vodio na primenjeni čas žurnalizma – u kafanu.

Posle, kad god bi me neko pitao kako izgleda tipičan Novinar, davao bih mu odokativnu definiciju – beskrajno ciničan, stalno drži cigaretu među prstima, često mrzovoljan, kafanski tip, ubija kako piše, ima straobalnu rečenicu i još straobalniju misao… U stvari, eno, vidiš onog tamo!

– Da, vidim!

– E, to ti je Dragoljub Žarković? Tako izgleda tipičan Novinar! – bio sam ponosan što od svega navedenog imam makar isto ime.

Ali, da sad na ovom mestu napišem onu otužnu novinarsku frazetinu kad neko od nas ode u večna lovišta, tipa: „Žare se pridružio Nebeskoj redakciji u kojoj ga čekaju Tijanić, Tirnanić…“, verovatno bi negde odozgo čuli onaj njegov malko hrapavi glas koji kaže: „E, ajd ne lupaj!“

A onda bi verovatno, takođe odozgo, čuli Žareta kako se raspituje kod prisutnih gde je tamo gore „smoking area“, jer je to valjda bilo pitanje koje je najviše puta u životu postavio.

Tako mi je prošle godine, dok smo se skupa raspitivali gde je pušačka zona u Deltinom tržnom centru u Varni na čijem otvaranju smo bili, u jednom trenutku ispričao kako nije svako ostavljanje tragova u novinarstvu dobro: „Znaš zašto? Pa ako iza sebe ostaviš kučeći izmet, i to je trag, al’ ništa ne vredi.“

Žare je, dakle, otišao, ali čitaćemo ga i citirati vazda.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

21 reagovanja na “Žaretovo životno delo”

    • „Danas“ može da bude ponosan na dugačku listu sjajnih novinara, neka imena su se (za mene) zagubila, nestala…. Recimo Nataša Odalović, Mihal Ramač, Ruža Ćirković su samo neka od imena. I sada za „Danas“ pišu S. Lekić, A. Kišjuhas, Čongradin i da ne nabrajam, Vi ste jedino svetlo u tunelu među dnevnim novinama.

    • „Danas“ može da bude ponosan na dugačku listu sjajnih novinara, neka imena su se (za mene) zagubila, nestala…. Recimo Nataša Odalović, Mihal Ramač, Ruža Ćirković su samo neka od imena. I sada za „Danas“ pišu S. Lekić, A. Kišjuhas, Čongradin i da ne nabrajam, Vi ste jedino svetlo u tunelu među dnevnim novinama.

  1. Uroš Komlenović (1964–2002)
    Stojan Cerović (1949 – 2005)
    Saša Ćirić (1950 – 2014)
    Jovan Dulović (1935–2015)
    Tanja Tagirov (1961 – 2017)
    Zoran Majdin (1956 – 2018)
    Dejan Anastasijević (1962 – 2019)
    Dragoljub Žarković (1951–2020)

    Nije me mrzelo da tražim ove podatke – ovi ljudi i meni su značili mnogo.
    Toliko uživanja i učenja uz njihove tekstova!
    Kakav udarac za Vreme!
    I čitaoce Vremena.
    Nadajmo se da je Žarković bio u pravu rekavši: „Što se ‘Vremena’ tiče, nemojte da brinete. Ono ne pripada samo jednoj generaciji novinara koji su ga začeli i napravili. Za jedno sam siguran – biće to i u budućnosti dostojanstvene novine i praviće ih dostojanstveni ljudi“.

      • Takav je zivot. Ako si dobar novinar, za one koji to nisu, uvek si los covek. Ili ulepsano receno tezak covek.
        Jos kad vam se uz sve to prikaleme kafane, koje vam udju u krv, i na kraju dodju glave, onda sve vodi ka NEBESKOJ REDAKCIJI. Ali i to je za ljude, narocito za ljude cija je profesija i zivot isprepletana politikom.
        Posle samo jednog susreta sa Zarkovicem, onako na blic, tamo negde sredinom devedesetih prepoznao sam identicni novinarskikod. Samo ucinilo mi se da je Zarkovic bio na drugoj “obali reke“, govorilo se tada stambolicevoj.
        Medjutim, kasnije sam se uverio da smo svi mi zapravo non-stop u vodi do nosa. I da nas nosi ista matica ka dnu reke. Samo neke pre neke, neke posle. Takav je posao novinarski.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.