Iako više niko, makar ne zbog Festa, ne pada u nesvest – kako je glasio stihić iz promotivnog pesmičuljka ranih sedamdesetih godina minulog veka – ta je manifestacija (ali i svojevrsni manifest) naše mladosti u međuvremenu, stigla do svog četrdesetog rođendana. Odista, svaki balavander danas ima četiri banke. Bar!
U nesvesno stanje svojih skučenih umova padaju zato oni žurnalisti, iskreno verujem retki među nama, poslušni i na svaku radnu glupost spremni, ili njihovi nadobudni urednici, ubeđen sam, još ređi među nama, navek u petoj brzini, ne bi li zadovoljili svaku gazdinu (ma ko to bio) želju. Mislim, naravski, na one reportere i snimatelje na specijalnom zadatku, arhiviranja svakog pojedinačnog primerka gledalaca koji su se usudili da posete beogradski bioskop u kojem je počeo da se prikazuje film „U zemlji krvi i meda“ kontroverzne Anđeline Džoli.
Svi ti zabludelo-izdajnički likovi tom su prilikom, precizno prebrojani i snimljeni ili fotografisani. I, šta dalje? Hoće li na nekom drugom važnom mestu ovim dokazima biti dodati i matični brojevi, DNK podaci, možda i analno-vaginalne briseve, kako bi sve bilo uredno sređeno i spremno za dalju analizu i proceduru. Ne, moj cinizam i ovoliko preterivanje nije višak. Štaviše!
Jer ti ljudi su samo otišli da pogledaju film na redovnom repertoaru, o kojem se toliko govori. A to je suština, zar ne? Filmovi, genijalni, loši, glupi, mudri, sjajno ili neznalački režirani, odlično ili diletantski odglumljeni… snimljeni su da bi bili gledani i da bi se o njima, ovako ili onako, pričalo.
Šta bi se dogodilo da je rediteljka odlučila da tu, jednu dakle, od stotinu tragičnih priča iz četvorogodišnjeg bosanskog pakla i ludila, smesti u logor koji drže Bosanci ili Hrvati?
Da li bi tada naša Anđa umesto Jeržija Mencela i Pitera, mog slavnog prezimenjaka, otvorila jubilarni Fest?
Da li bi njoj, suprugu joj Bredu Pitu i mnogobrojnoj klinčadiji, na svakom koraku, ukazivana počast i pokazivana neizmerna ljubav, te bi im, u šetnji, recimo, Kalemegdanom, baš Ivica Dačić, onako prepotentno, a pogrešno (kao je to već činio) objašnjavao poreklo i značenje imena, snegom pokrivenog brdašca, po kojem ostavljaju svoje slavne tragove.
Da li bi, za to vreme, hiljade ushićenih Beograđana, uz prisutne žurnaliste, opet, na specijalnom zadatku, padalo pod saobraćaj ili makar u nesvest, od nesvakidašnjeg doživljaja i uzbuđenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
