Zato je gama onih uvek spremnih za kamere, mikrofone, diktafone ili, jednostavno, za mobilne telefone ogromna: političari na vlasti, ali i oni na nestrpljivom i optimističnom čekanju buduće, takozvani analitičari na državnim jaslama, ali i oni koji zobaju sa opozicionih dlanova, aktivisti iz (ne)vladinog sektora i, naravski, lepo ugojeni profiteri od istih, vrlo, vrlo (ne)zavisni novinari, profesori od ugleda i profesorke od pogleda… Prošlost, sadašnjost, budućnost! Sve znaju, sve kapiraju, sve besprekorno prognoziraju.

Ovih je praznika gužva je u medijskom šesnaestercu bila dodatno intenzivna, budući da nam, vrlo skoro, stižu izbori, pa se valjalo oglasiti, i tako u pravom trenutku, na pravom mestu odraditi dogovoreni honorar, možda zaslužiti novi… Nikad se ne zna ko te čita, ko te gleda.

I sve to prepametovanje, ta užasna količina praznoslovlja staje, po meni makar, na jedan tas neke imaginarne orijaške vage, a na drugom tasu se razbaškario Koraksićev kalendar za, u međuvremenu pristiglu godinu, objavljenom u četvorobroju novina (ne, ne NIKADA novine!!!) koje držite u rukama.

I, dabome, pretegao je onaj tas sa Koraksom: zblanuti Deda Mraz i pokunjeni irvasi, pred barikadama! Sve jasno do krika. Šta nam se zbilo, šta nam se događa i šta nas čeka.

Lica koja stoje (da, da STOJE!) iza barikada (Koštunica, Jeremić, Radeta, Tadić i Dačić) i dalje nas, svako na svoj način i sa svojim trudom, čekaju na raznoraznim preprekama na putu ka lepom, dobrom, normalnom, pametnom, ljudskom, srećnom…

Neko će možda, po meni ipak naivno, upitati, pa dobro, gde su u toj sve-moj-do-mojega ponudi i Nikolić ili Vučić? Jovanović?

Jesu li ti nenacrtani alternativa? Nisu, urlam ja umesto karikaturiste! Svi su oni odveć – ISTI!

Figure iza prepreka na putu su tek dobra ilustracija. Metafora. Više-manje promenljivi likovi. Zamenljivi. Barikade su naša surova stvarnost.

Izbori tu, slutim, neće mnogo promeniti.

Zato, uzalud vam trud sma(t)rači…