Na RTS ima odista dobrih emisija, ali su tako nespretno razbacane po kanalima i satnicama, bez reda i rezona. Kao da su tuđe!

Dakle, programska šema. Kriterijumi za raspoređivanje televizijskih proizvoda moraju da budu primereni osnovnim zahtevima institucije od svenacionalne važnosti i uticaja.

Valja do svakog detalja znati šta se ima u sopstvenoj ponudi, to ukomponovati na optimalan način i, pritom, izbeći opasnu zamku da Prvi program konkuriše Drugom, i jedan i drugi Trećem, i da tako – u paketu i pojedinačno – budu zanimljiviji gledalištu od onoga što nudi, mnogobrojna, uglavnom privatna, konkurencija. Jer tamo važe sasvim druga pravila i programsko-finansijska opredeljenja.

Gledanost – odlično ako je što veća – ali ista nikako ne sme biti odlučujući faktor! Treba li da u smislu argumenta insistiram na nečemu što se zove – pretplata? Naši ljudi, velika većina, voljno ili ne, izdvaja određene novce za robu koju prvo plate, a onda saznaju šta su kupili. I tako svakog meseca. Nisu to, nažalost, finansijski slapovi, ali kaplju parice.

Javna televizija je u zakonskoj obavezi da građanstvo informiše, obrazuje i zabavlja. Brzo, tačno, kvalitetno. To je i obrazac za popunjavanje programske šeme. Kako to drugi čine? Najrasprostranjeniji model je onaj koji liči na kićenje novogodišnje jelke: vertikalni reperi (po pravilu su to informativni segmenti, tipa vesti u određenom ritmu…) a okolo, ispred i iza, ono najkvalitetnije, ako može premijerno. Plus, aktuelni, često dnevni zahtevi, vanredni angažmani ako ih ima, sportski događaji… i to je to. Čini se lako. Nije! Tim poslom, do svakog najsitnijeg detalja, moraju da se bave posebno instruisani pojedinci (sastavljači šeme, dnevni režiseri, koordinatori programa…) sa dovoljno profesionalnog kredibiliteta, ali i važnog položaja u hijerarhiji odlučivanja u kući. Ima li takvih u Takovskoj? Verovatno.

Ali! Tek mala ilustracija: zašto onda ovih nedelja najgledanija serija biva prekidana najavama sopstvenog šou programa, u kojem dva surova lika iz serije „izigravaju“ neke fićfiriće sa leptirnjacima, a treći, najgori od njih, ubica i secikesa, u maniru iz serije – a u reklami – promoviše pivo? Klinci, najposvećeniji gledaoci, tvrdim vam, u tom trenu radosno upozoravaju, u epepe-pauzi, opuštene roditelje: „Ej, eve ih Kaluđer i Vasilije. A gle Krojača!“

Smešno? Naravski. Autogol? Još kakav. I o takvim „sitnicama“ neko mora da vodi računa.

Vratiću se RTS šemi. Miksovanje sva tri programa? Što da ne, makar u globalu. Zadržati ono neophodno na Prvom i osvežiti ga dokazanim kvalitetom sa druga dva programa. Sačiniti pitak koktel koji će zadovoljiti spomenute programske zadatke, kakve ispred sebe ima nacionalna televizija.

Lepim crtama – da se vratim onom ciniku – pronaći pravi raspored na licu.