Čuda ima da se dese (doduše, ne i da Miljacka mostove odnese) te Ivica Dačić – u duhu nešto izmenjenih stihova pesme kojom tako rado maltretira svoje dobro istrenirane fanove – postane srpski premijer.
Tuga, neverica i zgražavanje možda (?) ispunjavaju, iz različitih razloga i pobuda, tek jedan hotelski apartman na Mikonosu (Čedomir Jovanović) i jednu daču u Podmoskovlju (Mira Marković), dok iz međunožja ogromne većine Srbalja gromoglasno odjekuje – puc, puc, puc…
Jer, od čuda, baš kao i razočaranja i gneva tim povodom, života nema. On je negde drugde: u praznim fabričkim halama, na sušom unakaženim poljima, u redovima raznih zavoda za zamajavanje miliona nezaposlenih, u stotinama tajkunskih molova koji, sve više i sve češće, služe za gledanje, a ne za šopingovanje svetine bez kinte, nade i vere…
Dakle, mala letnja tema je – kako to pokušavaju da ispinuju neuki i priprosti žurnalisti i njihovi, do jauka netalentovani, ali dobro (pot)plaćeni urednici – da li će Aleksandar Tijanić biti oteran iz udobnog kabineta na poslednjem spratu, jajima, paljevini i bagerima, sklonom zdanja, u beogradskoj Takovskoj ulici.
Sve je počelo kada se neko dosetio one bahate i prostačke izjave – svakodnevne pojave, inače, u životu Tomislava Nikolića, činilo se, sa ubedljivim razlogom, večitog opozicionara, sa viškom ambicije i manjkom znanja i umeća – da će on, čim dođe na vlast, smeniti narečenog direktora najmoćnijeg srpskog medija.
A, budalasta obećanja? E, time sada treba da se bavi i, kako god zna i ume da ih ispegla, Aca Vučić koji, neka bude ovde napisano, u svakom satu, svakog dana, postaje sve ozbiljniji i respektabilniji političar!
Zašto je to tako, neka razmisli ona luzerska družina u, takođe, beogradskoj Krunskoj ulici, u zdanju sa, ne samo u seksualnom smislu, inspirativnim brojem.(69!)
Ne znam šta će A.V. po tom pitanju činiti, ali ja, poput Zdravka Čolića u onom spotu, tu ništa ne bih dirao.
Jer, iskreno i bez sarkazma, ako je Tijanić bio dobar prvi čovek RTS-a, i Koštunici i Tadiću, (znači i Dačiću, Dinkiću, Čanku, Draškoviću, Krkobabićima…) ne vidim zašto Vučič, Dinkić i Dačić (i, opet, svi ovi oko njega) ne bi izdržali još neki mesec, do Tijanićevog kraja mandata. Neće zažaliti, turam ruku u vatru! A, potom sve éébaj d bukéé: javni konkurs, molbe, komisija od ugleda…pa, najbolji, ali stvarno, neka pobedi.
Još nešto, ne manje važno: novi vladari, u tom intermecu, sudeći po potencijalnom kadrovskom resursu, umesto Tijanća, mogu namestiti samo nekog goreg. U svakom smislu. Novinarskom, naročito. A, kome je do morala, štono reče Đinđić, pravac crkva. Makar bih ja, danas i ovde, i u tom smislu, dobro razmislio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
