Jedan ovdašnji dnevnik – pisao sam već o tome – u zimskom, postprazničnom, obično teškom mrtvilu za novine i njihovo kvalitetno punjenje, kreću sa objavljivanjem liste najmoćnijih među nama. Ma šta to objektivno značilo i podrazumevalo. Od politike do sporta. Treba li kazati da su najbolje plasirani navek oni koji, kao, na tim listama treba da budu.
„Po difoltu“, jelda. Da upotrebim tu čarobnu poštapalicu stranog porekla, gotovo po pravilu prisutnu u rečenicama kojima nedostaje ozbiljan argument.
Dakle, najmoćniji muški i ženski primerci među nama. Potencija koja šiklja. Jedan život i sve po jedno, što isti najčešće sobom nosi, takvima je malo. I, kratko. Neki od njih, verovatno baš stoga, traju na tim listama poput insekata koji žive i umiru na površini Tise. Letnji dan do podne i – vooozdra!
Sklon sam rezonu da iza svega stoji nekakva redakcijska ujdurma. Ozbiljna zajebancija, zapravo, sa neozbiljnim junacima našeg doba.
Zamišljam kako se ti novinarski uncuti kesere na cugi u nekom prestoničkom bircuzu i seire nad aberima o tome kako su pojedinci bili beskrajno srećni što su smešteni – među nebeskim svodovima – na popisu moćnih (na rođendan im, na primer), a drugi su, opet, bili duboko razgnevljeni što su, takođe, tamo gde jesu, znači, nedopustivo nisko. Najgnevniji i najnesrećniji su, dabome, oni jadničci koji nisu poimence nabrojani i negde već smešteni, a sve bi dali – i živo i mrtvo, i svoje i tuđe – da jesu.
Kako god, narod to čita, komentariše, sprda se i, što je valjda najvažnije, vrlo zabavlja.
Jedan detalj, tek da bih stigao do poente. Među tim najmoćnijim u kategoriji medija, su ove godine u samom vrhu, ili visoko plasirani, i ljudi kojih lane nije bilo na listi. To bi trebalo da sugeriše kako je mnogo novosti i noviteta, i to dobrih, među našim medi(j)omanima. Sve je vrcalo od novih ideja, novih ljudi, novih ostvarenja, novih proboja… Koješta.
Mediji nam nikada nisu bili u jadnijem stanju. Zanatski, moralno potom, materijalno i naročito, kadrovski. Tuga jedna pregolema. A, opomene nigde!
Među retkim izuzecima u masovnom „zapišekivanju“ pravih novinara i ozbiljnog novinarstva ovdašnjeg, izbije i redak pozitivan izuzetak.
Recimo, tročasovni jutarnji program „Uzbudilnik“ na Radiju B92. Gotovo nečujno, bez gromopucateljnih reklamnih kampanja, bez iritirajuće čestih programskih i do jauka agresivnih „tizera“ – kako ta stanica uobičajeno čini, najavljujući svoje programske ili kadrovske novosti – Daško Milinović i Mladen Urdarević, dvojica vrsnih profesionalaca, istinskih znalaca radijskog posla, eruditi ozbiljnog kalibra, usput nenametljivi, a do praskanja duhoviti, radnim jutrima, od šest do devet časova, iz novosadskog studija (!?), druguju sa slušaocima ove popularne beogradske stanice na nacionalnom frekvencijom.
Uz ostalo, tandem demonstrira i šire populariše specifičan novosadski humor, decenijama, u raznim pojavnim oblicima, prisutan u tom gradu, koji nikada – na žalost, čak ni i u bivšoj zajedničkoj državi – nije izbrendiran, poput nekih drugih lokalnih zajebancija. Mislim na one u Sarajevu, Splitu, Zagorju, u pirotskom kraju. Odskoro u Zemunu. Ili u Vojvodini, kroz stereotipe o Lali i Sosi.
Nastojanje nekih muzičkih grupa i pojedinaca (Laboratorija Zvuka, Ateist Rep, Pero Deformero, Piknik, Zbogom Brus Li ili Balašević…) da se u svojim pesmama poigraju sa tim unikatnim humorom, očito je bilo nedovoljno za proklamovanje novosadskog „zajebantskog rokenrola“. Međutim, ono što su pre dvadesetak godina, samo za kratko, (u)činili entuzijasti oko grupe, odnosno televizijskog serijala „Foliranti“, vrlo uspešno nastavljaju momci iz „Državnog posla“. A jedan iz pomenutog tandema (Mlađa Urdarević) je i česti scenarista u toj raboti. Ništa, očito, nije slučajno.
Srećna vam (novosadska) zajebancija, momci!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
