Mene, dočim, vrlo zanima kako Brankica Stanković i ekipa ‘Insajdera’, potom urednice ‘Kažiprsta’ ili nekoliko vrhunskih profesionalaca u informativnoj redakciji, podnose prisustvo na istoj frekvenciji ‘sadržaja’ za koje bi se, da im je neko – pre desetak godina, u zlatno doba B 92 – tako nešto spomenuo, zacenili od smeha. Eto, stigli ‘majstori’.

Među ljudima koje sam pobrojao, naravski da je mesto i Ljubici Gojgić, možebiti, najkvalitetnijoj novinarki iz informativnog korpusa u ovoj zemlji. Ali nije, očito, tako i za ljude koji tamo odlučuju, budući da se Gojgićeva vraćena u matičnu radijsku redakciju, što joj je, kako sama duhovito veli, ‘povratak u budućnost’.

Budućnost sa ovima na čelu? Sori, LJubice, sumnjam vrlo. Jer sve ode u tri lepa ‘Bulevara’. Logičan niz: ‘Veliki brat’, pa infatilna prepodneva i popodneva sa kuvanjem i maltretiranjem neznanjem i nespretnošću gostiju sa užasnim voditeljkama, zatim emitovanje glupiranja familije Kardašijan. Sutra – kako se stvari odmotavaju – rijaliti sa Đoganijevima i sličnim likovima iz srpskog opskurnog selebritidžuluka…

.. Kako čuh, B 92 je kupila ekipa grčkih lovatora koja je vlasnik i televizije Prva, te se, očito, uspostavlja programski sinhronitet. Ok. Predlažem da se B 92 liši onog ‘B’ i ‘9’ iz svog imena, da se integriše potpuno u ime mlađe, bogatije i moćnije sestrice.

Znači, ‘Prva 2’! Srećni bili…“

Možda se brižni čitalac uplašio za moje zdravlje, ili makar za radni tonus glede tako izmućkanih ljudi i događaja u pogrešnom vremenu i prostoru? Nema brige i jeda, sve je kontrolisano: navedeni su odlomci iz teksta napisanog pre više od tri godine, baš u ovim novinama, a povodom proterivanja Olje Bećković i njenog „Utiska“ sa narečene televizije.

Razlog za današnje oživljavanje ne leži mi u želji da pomazim sopstvenu sujetu i sugerišem kako sam, eto, još onomad, bio dalekovid, mudar i pametan. Ne!

Ne bih se u sveznadarstvu i svevidosti takmičio sa Onim Jedinim, povesnim šampionom, koji sve najbolje zna i ume, sve besprekorno prognozira, vuče nepogrešive poteze i to nam svakodnevno saopštava putem televizora.

Htedoh da nanovo podvučem kako je agonija moje nekada omiljene informativne stanice trajala predugo. Da su u tom slobodnom padu programskog kvaliteta i katastrofalnih uredničko-upravljačkih odluka odlazili najbolji stvaraoci, gubio se teško osvojeni kredibilitet i poverenje gledalaca i slušalaca, a da se ništa efikasno – unutra i spolja – dogodilo nije, ne bi li se krah sprečio. A moralo je! Brzo i bez velikog dumanja. Jer, brzina ne znači navek i brzopletost. Dugo nakanjivanje nije uvek i biranje najcelovitijeg i najboljeg rešenja. Pokojni B 92 je ključni dokaz.

U besu i nemoći, u citiranom tekstu, predložih i novo ime (Prva 2) toj nastajućoj televiziji. Međutim, novi menadžment je bio vispreniji i dalekovidiji: zove se 02. (Nula, dva i tačka)

Baš kako dolikuje…