Odgledao sam poslednju trećinu reprize emisije u kojoj je Emir Kusturica gostovao kod Ivana Ivanovića (PST). Sasvim dovoljno za potvrdu starog utiska, ali i sticanje novog. Neočekivanog, makar za mene.
Neprijatno me je iznenadila totalna neotpornost – jednog od najvećih reditelja savremenog filma – na nepodnošljivu količinu rektalne speleologije koju je demonstrirao domaćin emisije.
Očekivao sam da je Kusturica – putujuću beskompromisno kroz tuđe životopise, ali podjednako odvažno i kroz sopstveni – davno naučio lekciju o laskavcima, uvlakačima i sličnim likovima iz tog rukavca ljudskih karaktera.
Mala digresija: bio sam među, ovde retkima, koji je sa simpatijama propratio (i u tadašnjem tekstu i obrazložio razloge) Kusturičinu odluku da uskrati domaćinstvo Aleksandru Stankoviću, najvećoj hrvatskoj (?) televizijskoj zvezdi, zbog njegovog (gostovog) nedobronamernog, zapravo, vrlo prostačkog ponašanja na Mećavniku, prilikom pokušaja da intervjuiše reditelja.
Sve, duboko u to verujem, ima svoje granice. Osećaj za dobar ukus, takođe. Svačija sloboda je limitirana slobodom drugih.
Zato mi je bilo potpuno neprihvatljivo da slavni reditelj učestvuje u petparačkim, totalno ličnim, obračunima domaćina emisije sa nekim drugim ljudima, koji, dabome, nisu bili prisutni u studiju. Nisam razumeo ni Kusturičin napor da po svaku cenu, nakon osam neuspešnih pokušaja, konačno, koliko-toliko, razumljivo odsriče poznatu splitsku mantru („Ća je pusta Londra, kontra Splitu gradu“) i kome je ta poruka bila upućena? Neki privatni fajt, verovatno. I šta to sve ima veze za pevačicom Karleuša (ne, nikako se ne kaže, sa Karleušom!!!) sa kojom se I. I., po ko zna koji put, prostački pokušao da se obračuna. Naravski, da domaćin, manji od najmanjeg mišića, sav ustreptao od uzbuđenja i ushićena, nije pitao gosta, u čemu je, u stvari, štos sa tim Splitom.
A onaj moj znani utisak se odnosi na Ivana Ivanovića. Čoveka je potpuno slomio iznenadni cunami popularnosti i, štaviše nekritičkog obožavanja, koje svakodnevno usisava od, najčešće, sebi sličnih. Tipično za ljude koji bi što pre, i po mogućstvu za sva vremena, izbrišu tragove prethodnog života. A to teško ide. Nikako, zapravo. Za mnoge koji ga dugo i dobro poznaju, I. I. će ostati mali, iskompleksirani debeljko, uvek spreman da drugom nešto ružno i pakosno dobaci, iz preventivne samoodbrane.
A televizija je, naročito za nespremne, najlažljivija uvlakačica. Tu si, dok si tu! Ko to ne razume, bolno pukne. Kad-tad…Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
