Zar, uostalom, narečeni pogrebnik nakon svog moralno-patriotskog manifesta ne traži od don Vita, vođe mafijaške porodice, da ubistvom nekog siledžije, reši njegov (Bonaserin) porodični problem i tako mu spase čast, ali da mu i zadovolji najniže porive?

Ko zna kakve su konotacije, asocijacije i moguće poruke, navele Rita Roumija (64), bivšeg guvernera Masačusetsa, da se opredeli baš za slogan „Verujem u Ameriku“ u pokušaju da od svoje Republikanske partije dobije nominaciju, i u novembru izađe na crtu aktuelnom američkom predsedniku Obami.

Naravski da Roumijevi „bostonski davitelji“ (nema samo Tadić davitelja Spiridona Kopicla) što će reći medijski i ini savetnici, znaju za repliku iz scenarija Marija Puza, ali je magnetizam te američke zakletve, jači od svake, pa i filmske (zlo)upotrebe. Makar bilo reči o Kumu i asocijacijama – uključujući i političke – koje taj film sa sobom nosi.

Kako god, američki mediji su proključali od zanimanja za internu trku za nominaciju u kojoj, sa više-manje ravnopravnim šansama, učestvuje osam „slonova“ (tradicionalni simbol Republikanske partije).

Na startnom odmeravanju u Ajovi, Roumi je za šaku glasova (samo osam!) pobedio rivala Rika Santoruma (55). Sledeći okršaj je već sutra u Nju Hemširu i takođe će biti žestoko i neizvesno, i u sledećih pet meseci po svim američkim državama. Sve do konačne nominacije u avgustu, kada će Barak Obama i definitivno saznati sa kim će „lomiti ruku“ na redovnim predsedničkim izborima.

Koja bi filmska replika odgovarala našim predstojećim izborima? Možda – „Sviraj to opet Sem“ iz, takođe, legendarne Kazablanke Mihalja Kertesa? (Dobro, Majkla Kertisa, kako je svoje ime poamerikanizovao ovaj mađarski emigrant)

Predlažem ovu rečenicu ne samo zato što sugeriše ishod izbora i, šta više, likove i dela onih koji će nas, uz neke dodatne miksaže i muljaže, jahati sledećih godina, već prvenstveno zato što navedena replika, legendarna takođe, zapravo, nikada nije ni izrečena u filmu.

O, kako sve deluje tako srpski…