Pozdravljanje – najčešće rukovanje – sportskih protivnika, je gest mnogo bitniji i značajniji od pukog protokola. U nekim sportovima (fudbal, rukomet, košarka…) rivali se pozdravljaju pre početka meča, u nekim, opet (vaterpolo, odbojka, auto i moto-sport, plivanje…) po okončanju utakmice ili trke.
Sve češće u poslednje vreme, sportisti pre samog starta okršaja, međusobno izmenjuju klupske simbole (značke, zastavice…) a, nakon samog kraja, menjaju delove opreme, dresove uglavnom, što je, uz ostalo, i poruka da je utakmica mnogo više od samog trajanja meča, rezultata ili plasmana. Nešto ostaje i za dugo sećanje.
Hokejaši se pozdravljaju po okončanju meča, naglašeno ritualno, sa skinutim rukavicama, često krvavi, pa i lakše ozleđeni, sa flasterima ili kopčama od prethodnih, baš žestokih okršaja na ledu, uključujući i pojedinačne ili masovne tuče. Možda se baš sve ne zaboravlja, možda se već tu, prilikom pozdravljanja s onim ko te je zadužio nekom masnicom ili ti pustio krvcu, priprema osveta za sledeći susret? Ali je nezamislivo, najžešćeg prezira vredno, da neko iskoristi taj svet(l)i trenutak za ispoljavanje ličnih frustracija ili nezadovoljstva.
Tenis je, kažu, gospodski sport. Dugo, kroz istoriju, igračima u beloj opremi nije bio neophodan sudija, budući da kada džentlmen kaže da je lopta pala van igrališta, provere nema. Reč je reč, obraz je obraz… Docnije su stigli arbitri i uspostavljena je praksa na kraju meča koja je podazumevala da se igrači međusobno pozdrave naglašeno dostojanstveno i obavezno, sa dozom poštovanja, sa sudijom, bez obzira na njegove, eventualne greške i propuste. Onako gospodski…
I onda u petak, u praškoj Areni, u okviru meča Dejvis kupa između Češke i Srbije, nakon 307 minuta i pet setova, domaći igrač Štepanek je, izbezumljen zbog poraza i propuštenih prilika da pobedi, našem Tipsareviću, umesto srdačne čestike, uvalio – srednji prst. Kakav prostački gest, kakva šlajmčina u lice prebogate češko-slovačke teniske tradicije, kakva šamarčina svetski priznatoj školi, koja je iznedrila šampione poput Navratilove i Lendla.
Sutradan su naši Zimonjić i Bozoljac, posle poraza u igri parova od Berdiha i narečenog Štepeneka, ovom prvom sportski čestitali a potonjeg, sa neskrivenim prezirom, bez pozdrava, izignorisali. Osveta, manje prostačka, ali dovoljno nesportska.
OK, ne opravdavam ih, ali ih, negde, razumem. Ali, ko mene pita? Potpuno nevažno mišljenje za veliko ruženje tenisa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
