Podeljene su ovogodišnje Emi nagrade i tako su, na uobičajeno spektakularan način, proglašeni slavodobitnici, po raznim kategorijama, za najbolja televizijska ostvarenja u minulih dvanaest meseci. Tradicionalno žestoka konkurencija iznedrila je velika i mala iznenađenja. Ja bih ovoga puta nešto detaljnije o Igri promena, trijumfatoru u kategoriji televizijskg filma ili mini serije, u produkciji HBO. Plus nagrade za reditelja Džeja Roača, scenaristu Denija Stronga i, naprosto fenomenalnu Džuliju Mur, najbolju glumicu, svima naravski, za narečeno delo.
Film se bavi političkom karijerom Sare Pejlin, guvernerke Aljaske, preciznije njenom kandidaturom za potpredsednicu, u trci Džona Mekejna, kandidata republikanske stranke za predsednika Amerike, na izborima pre četiri godine.
Autori filma su hrabro uleteli u opasnu avanturu portretisanje poznate ličnosti, maltene u realnom vremenu i prostoru, bez ikakvog alibija koji bi mogao da pruži, recimo, izvestan protok vremena, dakle istorijska ili funkcionalna distanca. Taj izazov je posebno naglašen u radu glumaca, koji treba da talentom, svojim umetničkim alatom, znanjem i inteligencijom, odslikaju osobe koje i dalje žive svoj profesionalni, ili makar, bukvalni život.
Kada je reč o do nedavno aktuelnim političarima, usput najmoćnijim ljudima svoga vremena, u tu avanturu su se pustili, više ili manje autentično, recimo, otac i sin Brolin portretišući Ronalda Regana i Džodža Buša, Denis Kvejd – Bila Klintona, Majkl Šin – Tonija Blera, ili Meril Strip – Margaret Tačer.
Film Igra promena može da bude dodatno zanimljiv gledaocima u Srbiji, budući da nudi neverovatno slikovite paralele sa nekim domaćim političkim događanjima i njihovim akterima. Ili bar, asocira na iste.
Konkretno, senator Džon Mekej (Ed Haris ga tumači do perfekcije precizno, stasom, glasom i manirima…), prateći predizborne analize i prognoze, je shvatio da je većina Amerikanaca spremna za izazov vremena i promena u liku Baraka Obame, i pokušava da svoju kandidaturu ojača nekim iznenađenjem. Svojom „igrom promena“. Te pristaje na predlog Stiva Šmita (takođe izvanredni Vudi Harleson), političkog stratega, majstora za kampanje, da mu potpredsednica bude četrdesetčetvorogodišnja Sara Pejlin, majka četvoro dece, harizmatična političarka iz daleke provincije, duboko zaronjena u republikansku tradiciju, pa još nekoliko koraka desno… Avaj! Stvarni životni rasplet je pokazao, a film ubedljivo potvrdio staru tezu koji mnogi, širom ove naše Kugle ignorišu, ili je shvate kada je već sve nepopravivo kasno: politika je suviše ozbiljna profesija da bi se njome bavile preispoljne neznalice, ljudi provincijalnog duha i ideja, osobe željne isključivo lične promocije, netolerantni, samoljubivi, tvrdoglavi, nespremni na saradnju i kompromise…
Sara Pejlin je tek metafora. Videćete u ovom filmu, uz malo mašte, i Tadića i Vesića i Palmu Markovića i Dačića i Dinkića i Čanka… Celu srpsku političku menažeriju.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
