Još jedna od ograda koje ljudi, u dugoj istoriji civilizacija, postavljaju jedni prema drugima. Nakon diskriminacija, segregacija i eliminacija oslonjenih na veru, naciju, boju kože, pol, na pripadnost državi, regionu, kvartu, ulici čak, na stepen obrazovanja, sportski klub za koji neko navija, muziku koju sluša… na red je došao i podatak iz ličnog dokumenta – godina rođenja.

Kako se boriti protiv nove pošasti u ljudskom(?) ponašanju? Zakoni, verovatno svih zemalja sveta, takvu pojavu regulišu i sankcionišu, međutim, ništa nije tako efikasno kao primeri koji belodano dokazuju kako starost, sama po sebi, nije ni kvalitet ni mana, baš kao ni mladost. Uz sve objektivno, reč je i vrlo subjektivnom osećaju svakog pojedinca. Pravi okvir za ovakav stav su mediji. Novine, TV, društvene mreže, individualne i kolektivne akcije…

Holivud i šou-biz s njim u vezi, teren su na kojem se ejdžizam ili „teror mladosti“ najžešće ispoljava. Postoje i kontramere.

Znate li šta je „gerijakcija“? Spoj gerijatrije i akcije. Četiri najpoznatija filmska akciona heroja na novim su zadacima. Harison Ford (75), Arnold Švarceneger (71), Silvester Stalone (71) i Čak Noris (77). Sve pršti oko njih, a naročito nikada im veći honorari. Matorci pušteni sa lanca, da parafraziram – ne baš najsretniji – prevod naslova filma Roberta de Nira (74), koji, takođe, nikada nije bio aktivniji. Na filmskim setovima, ali i u društvenom angažmanu. Koleginice Meril Strip (69) i Suzan Sarandon (71) ne posustaju…

„Rolingstounsi“, svi duboko u osmoj deceniji, na svojim su koncertima toliko visoko podigli letvicu truda i entuzijazma da mlađi bendovi, sa podignutim rukama, na nožnim prstima, bez problema protrčavaju ispod. A tek Madona (59)!

Zar Amerikanci nisu izabrali Trampa za predsednika i to u godini kada je zakoračio u osmu deceniju života, i tako postao najstariji domaćin Bele kuće ikada? Sudeći po sjajnoj formi Prve dame, prelepe gospođe Melanije, „mister Prezident“, i u tim časnim godinama, ne mora da brine ko će mu pevati rođendanske čestitke. Pod uslovom da istih, u zdravlju i veselju, bude do kraja mu mandata. Ovog tekućeg, makar.

Srbija? Bezbroj primera. Recimo, na koncertima Zdravka Čolića (67) sa podjednako decibela vrište „devojčice“ od 37, kao i one od 67 godina.

Ako ovih dana pitate dragu Miru Banjac (88) za zdravlje, veselo će vas obavestiti da upravo stiže sa obavljenog snimanja, ali već sprema kofere za sledeće.

Ne spadam u one koji „zlatnim, jesenjim“ bojama slikaju pozno životno doba. Naprotiv. Vrlo sam kritičan prema njemu. Ništa lepo u tome ne doživljavam. Mladost je mladost, zato što je mladost. Dočim, starost nije. Biologija čini svoje. Slabi i telo i duh. Prirodno.

Ali ne dozvoljavam šiljkuranima da mi (70) na osnovu podataka iz, recimo Vikipedije, spočitavaju to što još pišem za novine, ili se lomatam sa „unucima“ u ragbi-vaterpolu, po egipatskim bazenima.

Moje godine, moja stvar!