Godina već pišem – na ovom mestu takođe – zašto mislim da Tomislav Karadžić (posle svega što (ni)je učinio) treba da ode iz srpskog fudbala. Obrazlagao sam svoj stav, nabacivao argumente, bio objektivan, pa ličan, trezven i opasno zajapuren…
Greška! Predsednik Fudbalskog saveza Srbije, znameniti Tole je, zapravo, pravi čovek na pravom mestu u pravom vremenu! Metafora. Paradigma kako funkcionišu likovi – u svakom smislu, kod svake vlasti – jači od slabašne, ubogaljene, oskrnavljene nam države Srbije.
Čovek je odavno shvatio kako valja plivati u ovoj žabokrečeni. Kako biti umiljato janje i nekolike ovce sisati.
Njemu je, tom Karadžiću, potpuno svejedno da li državom upravlja Milošević, Đinđić ili Tadić. Ili Nikolić. Ne zanima ga koju funkciju obavlja, recimo, Dačić. Ili Vučić. Isto važi i za gigante u najvišoj svetskoj i evropskoj fudbalskoj politici. Mislim na Blatera i Platinija.
Karadžića zanima da oni – ili makar, nekad, neko od njih – kada to njemu odgovara, bude na odlučujućoj utakmici, važnom događaju, sa čašom šampanjca u ruci, sa šalom državne reprezentaciji oko vrata, sa šljaštećim priznanjem i znamenjem u rukama, u svečanoj loži najvećeg stadiona, ili na klupi, uz lokalni terenčić. I da sve to, naravski, bude ovekovečeno kamerama. Jer, to su sve vrlo bitni dokumenti. Ili će, docnije, biti. Upozoravajuće poruke protivnicima. Ilustracija sopstvene svemoći i dugotrajnosti.
Tako već četvrt veka. Menja se samo okvir njegovog strahovladanja. Baš kao i moćni mu zaštitnici. Svesni oni toga bili ili ne, potpuno je svejedno.
Rekoh, on je slika prilike. Obrazac kako treba znati i umeti. On, baš kao kao i ona mala grupa svevremenih tajkunčina, uz rame takozvanim kontroverznim biznismenima, teškim lopinama zapravo. Ili, poput onih zimzelenih bahatih direktorčina najbogatijih javnih preduzeća, onih nesmenjivih policajčina, dva-tri, svakoj vlasti sklonih, novinara i urednika… Nisu svi oni, normalno, istog kalibra, iste snage i uticaja, istog bogatstva.
Ali svi odreda jesu portreti sa sličica iz samolepljivog albuma srpske nedodirljivosti. Likovi duboko svesni da im niko ništa ne može.
Jer oni koji bi – izvesno! – mogli da im zauvek polome šije, to ne čine. Iz raznoraznih razloga. Godinama tako.
Tomislav Karadžić i u sledećem mandatu predsednik Fudbalskog saveza Srbije?
Što da ne. Može mu se. Svaka čast, majstore…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
