Reč je o šest jednosatnih nastavaka u kojem o nastajanju nacizma, njegovom vrtoglavom usponu, ratnim pobedama, porazima i konačnom krahu, govore nemački i britanski vrsni poznavaoci tog istorijskog vremena.

Za autore serije ključno je pitanje kako je grupa isfrustriranih ratnih gubitnika, lumpen-proletera, siledžija bez obrazovanja i posla, šovinista i antisemita, skupljenih po budžacima najproblematičnijih minhenskih pivnica, uspela da se, korak po korak, iz godine u godinu, od izbora do izbora, domogne svih poluga vlasti u Nemačkoj, a potom postane gigantska snaga koja je upravljala tragičnom sudbinom Evrope, a u ratnoj saradnji sa Japanom i Italijom, i većine sveta.

Odgovor je vrlo jasan: snaga i harizma samo jednog čoveka. Adolf Hilter, koji je povezao i integrisao sve strukture stranke i pojedince u neraskidivu celinu. AH je ključni razlog za rast popularnosti stranke. NJegovo prisustvo na svakom događaju, u svakom članku, u svakoj radijskoj emisiji, na svakom plakatu… opčinjavalo je ljude jednostavnim, svima razumljivim porukama, obećanjima u bolji život Nemaca. Matrica je bila jasna: za sve su krivi neprijatelji Nemačke (socijalisti, komunisti, sindikalisti, amorfni i dekadentni intelektualci, Jevreji, dakako), a on, AH, i njegova partija će obezbediti bolji, časniji, uspešniji život, nezabeležen u istoriji nemačkog naroda. Bez obzira na partijsku hijerarhiju, formalna mesta istaknutih pojedinaca u njoj, AH je bio jedan jedini, neponovljivi i nezamenljivi! Za sve godine rukovođenja strankom, on nije nikada čuo ili prepoznao nijedan disonantan ton, minimalnu opoziciju ili drugačiji stav i ponašanje. AH je bio čvrsta osa oko koje se nacistička partija obrtala za sve godine svog postojanja. Dabome, iza svega je stajala snažna propaganda. U ranim godinama nacizma, u kreaciji samog Hitlera, nakon dolaska na vlast, kroz monstruoznu „industriju propagande“, apsolutnu cenzuru i totalnu pokornost masovnih medija, pod rukovodstvom Gebelsa. „Mi predstavljamo najviše moguće aspiracije ljudskog roda, ako to neko ugrozi, ugrožava vrlinu samu“ – bila je mantra za svakodnevno kolektivno ponavljanje.

Ne bih da prepričavam ekskluzivne i, za mene makar, prvi put izrečene teze. Možda kao „tizer“ deo u kojem sagovornici autora serije tvrde da je AH, patološki lažov, manipulator i falsifikator, bio neverovatni plagijator. Bezdušno je prisvajao tuđe simbole, ideologije, retoriku, i iz te ogromne disharmonije ideja, stvarao sklad i davao im zajedničku potku, koja će u narodu biti prihvaćena kao njegova autentična ideja. Detalj: mislilo se da je AH autor nacističke zastave. Time se godinama ponosio. Pravi autor je, zapravo, bio lokalni zubar iz malog mesta Sternberga, stari član stranke. Kada je priča o autorstvu tiho krenula, Hitler je hladnokrvno rekao da je to rešenje „vrlo slično mom“. Slučaj završen. I tako bezbroj puta, u najrazličitijim situacijama. On, on, on… Epilog znamo!

Pogledajte ovaj serijal. Vrlo je privlačan. Vrlo je poučan.