„Glava scene“

Odgovor je trebalo, pretpostavljam, da protumačim ovako „slušaj ta osoba je bitna u hardkor pokretu, njen sud je neizostavno uvek tačan, ona je glava ti nisi, izvini tako stvari stoje“. Prilično sam se začudio takvom stavu jer dolazi sa pank scene. Kakva god da jeste, bezidejna, pomodna, oportunistička, kada je bar reč o jednom njenom delu, kvalitet koji bi nesporno trebalo da iskazuje je nešto što je suprotnost ovoj tvrdnji a to je antiautoritarnost. To je suština panka.

Ne postoje nikakve „glave“, nikakvi lažni autoriteti, nikakvi „gurui“. Sa druge strane postoji istinsko i iskreno poštovanje prema bendovima i njihovim članovima koji su nešto postigli svojim radom, koji se nikada „nisu prodali“ to jest sklopili trule kompromise sa onim što pank nije, koji su svojim porukama osvojili srca publike i naravno kojima pare nisu važnije od panka (što je najvažniji momenat).

Ono što me je veoma zabrinulo nije to što moj sagovornik iskreno veruje u to da na pank sceni postoje „glave“ već što to misle mnogi drugi. Moj sagovornik nije smislio taj termin on ga je jednostavno prihvatio od onih koje smatra „glavama“ na pank sceni. Hijerarhijske podele nikada nisu postojale u pank pokretu. Tu nema „vođa“ ni „sledbenika“. Čak nema ni jasno izražene granice između bend na stejdžu i publike. Stav o „pank glavama“ nisam čuo od dokazanih i priznatih pankera poput Vatija iz The Exploited koji je odmah odgovorio na pitanja za intervju objavljen je u Danasu ili Dr.Frica, basiste KUD Idijota koji je bez razmišljanja prihvatio da gostuje u podkast radio emisiji „Čoškari“ koju radimo moj drugar Pera i ja.

Ali eto od mnogih koji su ni izbliza tako poznati ko Vati i Fric možeš dobiti pouku o tome ko je „glava“ a ko ne na pank sceni. Jednostavno, na beogradskoj pank sceni postoji grupa ljudi koja smatra da je „prerasla pank“. On joj je postao suviše „uzak“ i „sputava je“. Stoga su sebe odlučili „da nađu“ u rok muzici odnosno da na svoju pank osnovu nadograde elemente komercijalne rok muzike. Za razliku od panka u roku postoje „glave“. Postoje „zvezde“ i njihovi obožavatelji koji im se dive. Tačno se zna ko može da uđe u bekstejdž i kakvu ulogu ima u istom. Sve ono što pank ismeva komercijalni rok prihvata.

Dakle ti „pankeri“ koji su prerasli pank prihvataju hijerarhiju i kriterijume mejnstrim roka. Shodno tome i traže „dužno poštovanje, da se njihova reč sluša a njihov rad priznaje“. Ono što definitivno ne znaju, pored toga da pank pokret u svojim redovima nikada neće prihvatiti „glave“ je da se poštovanje zadobija odnosom prema sceni, publici, prijateljima sa iste, na osnovu stavova koje bend izražava a nikako smišljanjem novog žargonskog izraza.