CNN analizira: Tramp pakuje tenkove i vraća se kući, Evropa plaća cenu

Tokom pobedničkog marša preko tog improvizovanog mosta, vojnici su, prema navodima istoričara Plinija Starijeg iz prvog veka, prevezli 140 kartaginskih slonova sa Sicilije u rimski Cirkus Maksimus.

Od tada su mnogi poslovni i politički lideri pokušavali, ali nisu uspevali da izgrade novi most na tom mestu.

Sve do sada. Uz podršku premijerke Đorđe Meloni, italijanska vlada je u avgustu 2025. dala konačno odobrenje za izgradnju mosta preko kanala širokog oko 3,7 kilometara. Ako bude završen (iako se suočava sa pravnim izazovima), postao bi najduži viseći most sa jednim rasponom na svetu, piše CNN.

Ali Melonin most nije samo projekat javne infrastrukture. Ona je izjavila da je ta investicija od ključnog značaja za nacionalnu odbranu Italije. To je domišljat, i pomalo komičan, način da Italija lakše ispuni zahtevne ciljeve vojne potrošnje koje je nametnuo predsednik Donald Tramp, a koje sprovodi NATO.

Problem evropske potrošnje

Ti ciljevi odbrambene potrošnje, prema kojima evropske zemlje treba da ulažu iznos pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda u vojsku do 2035. godine (u odnosu na sadašnjih dva odsto), prete da poremete već ionako veoma ograničene budžete i dodatno pogoršaju ogromne fiskalne i ekonomske izazove regiona.

To Evropu stavlja pred težak izbor između ulaganja u odbranu i očuvanja programa socijalne zaštite.

Dugačak most neće rešiti taj problem. Ali on simbolično predstavlja prepreke sa kojima se Evropa suočava dok pokušava da postane vojno nezavisnija od Sjedinjenih Američkih Država – čija je zaštita od 1991. godine omogućila Evropi da oslobodi oko 1,8 biliona evra za socijalnu potrošnju, prema podacima nemačkog Ifo Instituta.

Većina evropskih zemalja, sa trenutnim izuzetkom Nemačke, nalazi se u izuzetno teškoj fiskalnoj situaciji, sputana ogromnom državnom potrošnjom kojom su se vlade borile protiv pandemije, a zatim i visokim kamatnim stopama uvedenim radi suzbijanja inflacionog udara koji je usledio.

Evropske privrede su dva uzastopna šoka podnele mnogo teže nego Sjedinjene Američke Države, koje su bile zaštićenije zahvaljujući raznovrsnijoj ekonomiji i nedavnom razvoju veštačke inteligencije u kojem su predvodile svet.

Kako bi se izborile sa nagomilanim dugovima, mnoge evropske zemlje povećale su poreze i smanjile potrošnju za socijalnu zaštitu. To je dovelo do političkih potresa u nekoliko država, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Francusku. Tokom poslednjih sedam godina Francuska je imala sedam premijera, dok se Ujedinjeno Kraljevstvo približava izboru svog šestog premijera.

To baš i nije idealno okruženje za početak povećanja vojne potrošnje za „bukvalno milijarde dolara“, kako je u utorak najavio generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Ali upravo to Donald Tramp i NATO zahtevaju od Evrope.

Povlačenje tenkova i odlazak kući

Stalno nezadovoljan nedovoljnim naporima članica NATO-a da ispune ciljeve vojne potrošnje, Tramp je i privatno i javno razmatrao mogućnost drastičnog smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi.

To je počelo u maju, kada je Pentagon najavio povlačenje 5.000 vojnika iz Nemačke.

Nemačka, sa svojom snažnom proizvodnom ekonomijom, povećala je izdvajanja za odbranu i ima jasan put ka dostizanju cilja od pet odsto. Nekoliko istočnoevropskih zemalja, uključujući ruske susede Poljsku, Litvaniju i Estoniju, ostvarilo je značajan napredak ka tom cilju.

Druge zemlje imaju poteškoće. Ujedinjeno Kraljevstvo je saopštilo da će povećati vojnu potrošnju tako što će smanjiti budžete na drugim mestima, ali veliki deo tog povećanja još uvek nema obezbeđeno finansiranje. Francuski parlament je takođe prošle nedelje usvojio plan odbrane vredan 436 milijardi evra, ali bez dovoljnog budžetskog pokrića.

Italija je otvoreno izrazila sumnju da može da dostigne taj cilj. Neke evropske zemlje, poput Španije, otvoreno su se suprotstavile savezu, navodeći da neće ispuniti nove ciljeve vojne potrošnje.

Mnoge zemlje, koje se već suočavaju sa političkim krizama i ozbiljnim fiskalnim problemima, teško će moći da značajno smanje svoje sisteme socijalne zaštite ili promene postojeće modele potrošnje, rekao je Endrju Kenigam, glavni ekonomista za Evropu u kompaniji Capital Economics.

Na primer, francuski javni dug bi, prema Kenigamovoj proceni, dostigao 150% BDP-a do 2035. godine ukoliko bi Francuska ispunila NATO ciljeve vojne potrošnje, u poređenju sa sadašnjih 135% pri trenutnom nivou izdvajanja.

„Pretpostavlja se da će doći do ogromnog povećanja izdvajanja za odbranu, ali skeptičan sam da će se to zaista dogoditi“, rekao je Kenigam. „Malo je onih koji su snažno spremni da preuzmu teret koji su do sada nosile Sjedinjene Države.“

Neizvestan ekonomski efekat

Zagovornici povećanja evropske vojne potrošnje tvrde da je to neophodno i da bi moglo da pokrene privredni procvat u regionu.

„Ako se povećani budžet za odbranu bude pametno trošio, to bi moglo da podstakne dugoročnu produktivnost i privredni rast“, rekao je Ethan Ilzetzki, profesor na London School of Economics and Political Science. „Ali to nije sveobuhvatno rešenje za sve probleme Evrope.“

Evropa se suočava sa izazovom koji Sjedinjene Države nemaju: umesto udruživanja resursa u okviru jedne savezne vlade, evropske zemlje imaju zasebne političke lidere, sopstvene budžete i različite ekonomske prioritete.

To znači da će te zemlje morati međusobno da usklađuju nabavke iste vrste opreme, čime se dodatno pogoršava već postojeći problem u oblasti vojne nabavke: Evropa se u velikoj meri oslanja na strane uvoze za potrebe odbrane.

To je deo razloga zbog kojeg bi ekonomske koristi povećane vojne potrošnje mogle biti ograničene.

Istraživanje i razvoj čine u proseku samo četiri odstop evropskih odbrambenih budžeta, u poređenju sa 10 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama, koje ostvaruju značajne dodatne ekonomske efekte od svoje vojne potrošnje.

Evropa se takođe suočava sa problemom industrijskih kapaciteta, uz nisku nezaposlenost i potrebu za 200.000 novih kvalifikovanih radnika kako bi se odgovorilo na povećanu vojnu tražnju, procenjuje Milken Institute.

Zato je jedini izlaz bolan, smatra Ilzetski. Evropske zemlje će morati da sprovedu dodatne fiskalne reforme i preispitaju svoje poreske politike i javnu potrošnju – uključujući i izdvajanja za odbranu.

„Postaviti pitanje kao: ‘Kako ćemo finansirati povećanu vojnu potrošnju?’ nije mudro, jer to vodi ka paničnom traženju parcijalnih i uglavnom neefikasnih fiskalnih mera kojima bi se popunila praznina“, primetio je Ilzetski.

A upravo tako se završava sa ogromnim mostom koji se klasifikuje kao vojni projekat.