„Čak i Trampova politička pešadija spremna da mu okrene leđa“: Šta je pokazalo najnovije istraživanje?

Bilo je upečatljivo posmatrati kako je gotovo svaka predsednikova politička inicijativa potkopala neku od njegovih ključnih biračkih grupa.

Od poljoprivrednika i stanovnika ruralnih područja, preko radnika u proizvodnji, do Amerikanaca koji se bore da sastave kraj s krajem – Tramp je praktično okrenuo protiv sebe gotovo čitavu svoju političku bazu.

Uprkos svim naporima da predstojeće izbore na polovini mandata okrene u svoju korist, kao da namerno izaziva najvernije pristalice pokreta MAGA da mu okrenu leđa.

A sada, prema najnovijem istraživanju koje je za Gardijan sprovela agencija Harris Poll, čak i birači koji sebe smatraju „pešadijom“ predsednikove političke armije postaju sve nestrpljiviji zbog trenutnog stanja i sve su spremniji da za svoje ekonomske probleme okrive vladu.

Oko 56 odsto ispitanika koji su se izjasnili kao pripadnici koalicije MAGA reklo je da ili već imaju problema sa otplatom dugova ili strahuju da će se uskoro suočiti s tim problemom.

Isti procenat naveo je da ima slične teškoće sa plaćanjem troškova stanovanja – 57 odsto je reklo da im je teško da priušte zdravstvenu zaštitu, 58 odsto da se muče sa računima za komunalije, 61 odsto sa kupovinom namirnica, a 63 odsto sa troškovima goriva.

Mnogi od ovih problema proizlaze iz Trampovih političkih odluka. Njegova odluka da ukine državne subvencije u velikoj meri je doprinela rastu cena zdravstvenog osiguranja.

Rast cena energenata i ponovno ubrzanje inflacije od marta direktna su posledica iranskog ograničavanja plovidbe kroz Ormuski moreuz. Obnovljeni inflatorni pritisci prekinuli su kampanju Federalnih rezervi za ublažavanje monetarne politike i zaustavili postepeni pad kamatnih stopa na stambene kredite.

Proizvodni sektor je od Trampovog dolaska na vlast ukinuo gotovo 100.000 radnih mesta, delom zbog njegovih carina. Poljoprivrednike su pogodili rast troškova energije, đubriva i poljoprivredne mehanizacije.

Stanovnici ruralnih područja glasali su za Trampa na izborima u novembru 2024. godine sa razlikom od 40 procentnih poena. Prema istraživanju agencije Harris za Gardijan, 49 odsto njih sada kaže da se njihova lična finansijska sigurnost pogoršava.

To je čak više nego u istraživanju iz aprila prošle godine, sprovedenom nekoliko nedelja nakon takozvanog „Dana oslobođenja“, kada je Tramp uveo carine gotovo svim trgovinskim partnerima, što je izazvalo potrese na svetskim finansijskim tržištima.

Tada je 42 odsto stanovnika ruralnih područja tvrdilo da im se finansijska situacija pogoršava.

Slično tome, u najnovijem istraživanju 45 odsto Amerikanaca bez četvorogodišnje fakultetske diplome izjavilo je da im se finansijska situacija pogoršava, u odnosu na 42 odsto iz aprila 2025.

Upravo te društvene grupe čine srž pokreta MAGA. A njihovo strpljenje za opravdanja Trampove politike sve je manje: 54 odsto pristalica MAGA smatra da je vlada najodgovornija za rast cena robe i usluga.

Suprotno tvrdnjama Bele kuće, 41 odsto njih veruje procenama ekonomista da najveći deo troškova Trampovih carina snose američki potrošači. Samo 31 odsto prihvata Trampovu tvrdnju da taj račun zapravo plaćaju strane zemlje.

Ipak, birači MAGA nisu napustili predsednika. Prema novijim podacima, 62 odsto običnih republikanskih birača danas se izjašnjava kao pripadnici pokreta MAGA, u odnosu na 38 odsto u septembru 2022. godine.

Njih 57 odsto veruje da vlada rešavanje krize pristupačnosti životnih troškova smatra jednim od glavnih prioriteta, a 69 odsto smatra da je sposobna da taj problem reši.

Ipak, sumnje se polako uvlače među najvernije pristalice: nešto više od trećine njih smatra da je vlada svojim potezima krizu učinila još gorom.

Pored sve većeg nezadovoljstva među Trampovim najvernijim pristalicama, ono što bi predsednika trebalo najviše da zabrine jeste rastuće nezadovoljstvo među biračima van njegove baze, koja i dalje čini manjinu ukupnog biračkog tela.

Ako se čak i republikanci iz pokreta MAGA sve češće razilaze sa svojim liderom, drugi birači – uključujući mnoge republikance – imaju još nepovoljnije mišljenje o njegovoj politici.

Udeo republikanaca, bilo da se izjašnjavaju kao MAGA ili ne, koji smatraju da se ekonomija pogoršava dostigao je 38 odsto u najnovijem istraživanju agencije Harris, u odnosu na 33 odsto u aprilu prošle godine.

Istovremeno, procenat republikanaca koji veruju da se ekonomska situacija poboljšava pao je sa 31 na 27 odsto. Stavovi nezavisnih birača verovatno su najbolji pokazatelj raspoloženja ukupnog biračkog tela pred jesenje izbore.

Među njima, 44 odsto smatra da im se finansijska sigurnost pogoršava – gotovo tri puta više nego onih koji veruju da im se stanje popravlja.

U julu, samo četiri meseca pred izbore za Kongres na polovini predsedničkog mandata, ovakvi znaci nezadovoljstva birača, koji dopiru čak i do Trampovih najodanijih pristalica, mogli bi da nagoveste snažan talas podrške demokratama i značajnu promenu odnosa snaga u Kongresu.

Ipak, uprkos šteti koju je Trampova politika, prema oceni autora, nanela američkim građanima, Amerikanci još nisu uvereni da bi demokrate bile uspešnije.

Među Amerikancima koji osećaju pritisak zbog krize troškova života, samo 26 odsto veruje da bi demokrate mogle da reše taj problem, tek neznatno više od 25 odsto koji smatraju da bi to mogli republikanci.

Čak 36 odsto ispitanika veruje da ni jedni ni drugi nisu sposobni da se izbore s tim izazovom. Čini se da su Amerikanci izgubili strpljenje sa Trampovom nepredvidivom i, po mišljenju autora, štetnom politikom, ali demokrate još nisu ponudile uverljivu alternativu.

I dalje ih, izgleda, opterećuje sećanje birača na ekonomske probleme i povratak inflacije tokom administracije Džoa Bajdena.

Zbog toga se američka politika nalazi u neizvesnoj situaciji – birači sve više gube strpljenje sa Trampovim često neujednačenim političkim potezima, ali istovremeno nisu spremni da demokratama unapred ukažu poverenje.

To demokratama pruža veliku priliku da predstave ekonomsku strategiju koja bi mogla da ublaži deo posledica sadašnje administracije. Ostaje da se vidi da li će uspeti da osmisle takvu ponudu.