„Zlatno doba za Trampov bankovni račun“: Hoće li predsednik SAD platiti političku cenu?

On je prošle godine zaradio milijarde dolara kroz kriptovalutna ulaganja, isplate autorskih prava i investicije u nekretnine, kao i kroz značajnu zaradu od prodaje Biblija, satova i patika sa Trampovim brendom, stoji u najnovijoj godišnjoj finansijskoj prijavi objavljenoj u utorak, piše CNN.

To je još jedan podsetnik da je ovo predsedništvo kakvo nije viđeno ranije. Umesto da se, kao svi njegovi savremeni prethodnici, demonstrativno potpuno odvoji od svojih ličnih finansijskih aranžmana tokom mandata, Tramp je stvorio nove. Na primer, izdavanjem sopstvenih kriptovalutnih tokena.

Iako predsednici i potpredsednici uglavnom nisu obuhvaćeni važećim etičkim zakonima, oni su obično postupali kao da jesu, ne samo da bi izbegli političke posledice zanemarivanja tih pravila.

Međutim, još od trenutka kada je Tramp tokom predsedničke kampanje 2016. godine odbio da objavi svoje poreske prijave, on uglavnom ignoriše konvencije u vezi sa svojim bogatstvom i poslovanjem i čini se da je u velikoj meri izbegao trajnu političku štetu.

Detalji o Trampovom rastućem bogatstvu nalazili su se u objavi njegovih obaveznih finansijskih izveštaja. Nema dokaza niti naznaka o bilo kakvom krivičnom delu ili pravnom postupku protiv predsednika.

Ali moglo bi biti političke odgovornosti.

Jedno od pitanja sada je da li će najnovije informacije o Trampovom bogatstvu, kao i rastuća zabrinutost kritičara zbog mogućih sukoba interesa, dopreti do javnosti u trenutku kada većina Amerikanaca ne stoji tako dobro kao njihov predsednik.

Možda je reč o znaku udaljenosti od realnosti ili o čistoj političkoj drskosti što je on u sredu prokomentarisao ovu razliku pre nego što je ušao u novi luksuzni Air Force One – poklon Katara vredan oko 400 miliona dolara.

„Svi profitiramo. Ja profitiram jer imam mnogo novca i mnogo gotovine“, rekao je on.

Predsednici su dugo brinuli o etičkim signalima

Predsedništvo se generalno smatra javnim poverenjem koje treba da upravlja u korist svih građana. Zbog toga je sasvim prirodno da razmere Trampovih finansijskih dobitaka mogu izazvati nelagodu među biračima.

Upravo da bi izbegli takvu vrstu nadzora, većina prethodnih predsednika preduzimala je korake da se tokom mandata odvoje od svog bogatstva ili finansijskih interesa.

Džimi Karter je, na primer, stavio porodičnu farmu kikirikija u „slepi fond“ kojim je upravljala jedna pravna kancelarija u Atlanti, pre nego što je stupio na dužnost u januaru 1977.

Na najosnovnijem nivou, ovo je pitanje prikladnosti. Ali Trampovi finansijski aranžmani takođe mogu izazvati kontroverze koje bi mogle da naštete ugledu političkog sistema SAD i ekonomije.

Jedno je što Tramp nastavlja svoju dugogodišnju praksu zarađivanja putem brendiranja – kao što je više od 200.000 dolara prihoda od autorskih prava za Tramp Biblije, 4,7 miliona dolara od Tramp satova i 67.634 dolara od Tramp parfema i patika, koje je zaradio tokom 2025. godine, prema obaveznim finansijskim izveštajima.

Nekim građanima to može delovati kao neukusno korišćenje platforme koju su mu dali birači koji očekuju da će rešavati njihove probleme. Ali upravo Trampovi veoma profitabilni kriptovalutni poduhvati privlače najviše pažnje u Vašingtonu.

Administracija je mladu kripto-industriju postavila u centar svoje ekonomske politike. Izvršna vlast je zadužena za regulisanje te industrije, a mnogi stručnjaci su primetili da se ublažava nadzor Komisije za hartije od vrednosti (SEC).

„Postaje nemoguće znati: da li predsednik kreira ove propise o kriptovalutama u svoju korist, za svoja ulaganja, ili to radi zato što zaista smatra da je to najbolje za američki narod?“, rekla je Danijel Kaputo, viša savetnica za etiku u Centru za kampanje.

Tramp je u sredu insistirao da ima „fondove koji upravljaju mojim novcem“ i da nikada ne razgovara sa onima koji njima upravljaju. Ne postoje naznake da on vodi svakodnevno poslovanje svog carstva nekretnina.

Međutim, Tramp je zaradio više od 526 miliona dolara od prodaje kriptovalutnih tokena povezanih sa kompanijom World Liberty Financial LLC – firmom kojom delimično upravljaju njegovi sinovi Erik i Donald Tramp mlađi.

Braća su snimljena kako stoje na pisti dok je Tramp govorio novinarima pre leta za Severnu Dakotu. Predsednik je takođe sklopio licencni sporazum za prodaju svog „meme coina“, od kojeg je, prema izveštajima, zaradio 635 miliona dolara.

Bela kuća je godinama odbacivala pitanja o mogućim sukobima između Trampove zvanične uloge i njegovih finansijskih interesa, tvrdeći da on uvek stavlja američki narod na prvo mesto. Tramp je poslednjih nedelja izjavio da je obnovio nacionalni prosperitet baš na vreme za 250. godišnjicu zemlje, koja se obeležava u subotu.

U sredu je Tramp istakao da mnogi Amerikanci takođe dobro prolaze jer su rastući berzanski indeksi tokom njegovog mandata uvećali 401(k) penzione planove. Ipak, on je odbacio goruće pitanje mogućih sukoba interesa.

Ovo pitanje je šire od njegovih ličnih finansija.

Jedan od razloga zbog kojih je američka ekonomija postala najmoćnija na svetu jeste njena reputacija sigurnog utočišta za ulaganja, koje je u velikoj meri oslobođeno korupcije, trgovine uslugama i mešanja države, karakterističnih za zemlje u razvoju i posttotalitarne države.

Svaka sumnja da administracija ne održava te standarde mogla bi da izazove dugoročnu štetu. Ne postoje dokazi da predsednik manipuliše kripto tržištima radi sopstvene koristi. Ali i sama percepcija da bi to mogao da radi može biti razorna.

„Kripto oluja“ predstavlja sličan problem kao i katarski avion 747. Stroga pravila važe za poklone koje strane države šalju predsednicima, kako bi se izbegla percepcija da na šefa države može neprimereno da utiče neka druga sila.

Tramp je negirao da postoji bilo šta zbog čega bi Amerikanci trebalo da budu zabrinuti. On je u sredu rekao da je emir Katara jednostavno želeo da „da doprinos zemlji“ kroz avion, koji će se koristiti pre nego što dva nova Boinga 747, koji se trenutno pripremaju za predsednički transport, budu isporučena za oko dve godine.

U intervjuu za CNN prošle godine, katarski premijer i ministar spoljnih poslova šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani takođe je odbacio kontroverzu. On je tu transakciju opisao kao jednostavno „međuvladinu“ saradnju.

Istovremeno, Katar je važan stub američke politike na Bliskom istoku – regionu u kojem Trampova porodica ima opsežne poslovne veze. Čak i ako ne postoji direktna razmena usluga u vezi sa avionom, njegovo prihvatanje stvara utisak da bi predsednik mogao da ima naklonjeniji odnos prema stranom lideru u važnim diplomatskim pitanjima, u znak ranijih „usluga“.

Hoće li platiti političku cenu?

Trampovo očigledno oduševljenje novim avionom moglo bi da se pretvori u politički teret.

Demokrate su često imale poteškoća da formulišu efikasne napade na predsednika. Ali predizborne reklame koje uključuju kriptovalute i luksuzne avione gotovo da se same pišu uoči novembarskih izbora za Kongres.

„Tramp je zaradio više od jedne milijarde dolara od svojih kripto poduhvata dok je bio na funkciji“, napisao je na platformi X kongresmen iz Kolorada Džejson Krou.

„Danas prvi put leti svojim ilegalnim poklonom od 400 miliona dolara od strane strane vlade. Ova korupcija i zloupotreba položaja su zapanjujuće“.

Ne postoje dokazi o nezakonitosti predsednika, a postoje i neslaganja oko toga da li zakoni poput Zakona o stranim poklonima i odlikovanjima, koji zabranjuje federalnim službenicima da prihvataju poklone od stranih vlada, uopšte važe za Trampa i ovaj avion.

Ipak, Krou je takođe najavio moguće pravce istrage ako demokrate ponovo osvoje Predstavnički dom na jesen, dodajući: „Odgovornost dolazi“.

Nije tajna da je Tramp bogat. U celini gledano, njegovo bogatstvo – i aura uspešnog, beskompromisnog biznismena – do sada su mu bili politička prednost. Posetioci Trampovih mitinga često navode njegov poslovni uspeh kao dokaz njegove sposobnosti da vodi ekonomiju.

Međutim, on sada otvoreno pokazuje svoj novi avion u trenutku kada su milioni Amerikanaca zarobljeni u krizi i pristupačnosti života, koja bi mogla da odredi ishod izbora za Kongres.

Tramp već deluje kao da poriče stvarno stanje ekonomije koja, iako beleži stabilan rast i otvaranje radnih mesta. Cene koje je obećao da će smanjiti i dalje muče mnoge potrošače.

Iako je u sredu govorio o rastu berzi i rekao „Svi profitiramo“, rast vrednosti penzionih računa koji će se koristiti tek u budućnosti ne pomaže mnogo ljudima da priušte nedeljnu kupovinu namirnica.

Ako birači steknu utisak da se predsednik bogati, dok oni ne vide poboljšanje u sopstvenim životima, mogao bi se suočiti sa političkim problemima.

Nedavne ankete pokazale su da većina Amerikanaca gubi poverenje u Trampovu ekonomsku politiku, da je nezadovoljna njegovim neuspehom da snizi cene i smatra da njegov pristup pogoršava njihove živote. Tramp je na 37 odsto u poslednjem CNN „Poll of Polls“, što je opasno nizak nivo za predsednika stranke uoči izbora za Kongres.

Demokrate će pokušati da iskoriste tu nepopularnost.

„Ova administracija kaže: ‘Pogledajte moj 747, pogledajte moje zlato. A vi, znate, možete da jedete kolače'“, rekao je demokratski kongresmen Džimi Paneta.

Tramp je tokom predsedničkog mandata doživeo lični finansijski uspon. Naredna četiri meseca pokazaće da li će za to postojati i politička cena.