„Značajan udarac Trampovoj imigracionoj politici“: Vrhovni sud SAD potvrdio pravo na državljanstvo po rođenju, ovo su ključne stavke

Iako odluka nije bila neočekivana, predstavlja veliki poraz za predsednika koji je, između ostalog, svoju kandidaturu za drugi mandat u Beloj kući zasnivao na obećanju da će okončati takozvani „porođajni turizam“, a čiju je administraciju obeležila odlučna politika suzbijanja ilegalne i legalne imigracije.

Ipak, presuda nije predstavljala tako sveobuhvatno odbacivanje Trampovih nastojanja kao što su mnogi prethodno predviđali.

Nekoliko konzervativnih sudija izdvojilo se iz većine, što je podela koju je Tramp već pokušao da iskoristi u svoju korist.

Odluka doneta odnosom glasova šest prema tri bila je verovatno najiščekivanija presuda tokom mandata Vrhovnog suda u kojem su slučajevi vezani za Trampa dominirali dnevnim redom.

Petoro sudija – predsednik Vrhovnog suda Džon Roberts i sudije Sonja Sotomajor, Elena Kejgan, Ejmi Koni Baret i Ketanji Braun Džekson – složili su se da Trampova izvršna uredba krši Četrnaesti amandman Ustava Sjedinjenih Američkih Država, piše CBS njuz.

Sudija Bret Kavano napisao je zasebno mišljenje u kojem je naveo da smatra da izvršna uredba krši savezni zakon.

Sudije Klarens Tomas, Semjuel Alito i Nil Gorsač izdvojili su mišljenje, odnosno usprotivili su se odluci većine.

Predsednik Vrhovnog suda Džon Roberts sveo je složeno pravno pitanje koje je više od godinu dana izazivalo političke i pravne sporove u Vašingtonu na relativno jednostavno obrazloženje od 26 stranica.

Mišljenje je prepuno pozivanja na istoriju, što je još jedna karakteristika Robertsovog pristupa. On je naveo da sam tekst Četrnaestog amandmana ne pruža osnov za tvrdnju da su njegovi autori nameravali da ograniče pravo na državljanstvo po rođenju samo na decu američkih državljana ili osoba koje imaju nameru da trajno žive u Sjedinjenim Državama.

„Da je Kongres imao nameru da američko državljanstvo ograniči na decu osoba koje imaju stalno prebivalište u Sjedinjenim Državama, ništa u sažetom tekstu odredbe o državljanstvu ne bi ukazivalo na takvu nameru“, napisao je predsednik Suda.

„Reči koje se često pojavljuju u izvršnoj uredbi – ‘majka’, ‘otac’, ‘zakonit’, ‘privremen’ – uopšte se ne pojavljuju u toj ustavnoj odredbi. Iz jednostavnog razloga: one nisu bile relevantne“.

U tom smislu, Robertsovo obrazloženje bilo je u skladu sa pristupom koji konzervativne sudije često ističu kao svoje pravno načelo – tumačenje zakona na osnovu samog teksta, a ne pokušaj utvrđivanja namere zakonodavca, koja može biti predmet različitih tumačenja.

Roberts se u velikoj meri oslonio i na značajnu presudu Vrhovnog suda iz 1898. u predmetu Sjedinjene Države protiv Vonga Kim Arka, ukazuje dalje CNN, u kojoj je Sud protumačio da Četrnaesti amandman garantuje državljanstvo sinu kineskih državljana rođenom na teritoriji SAD.

„Ono što je Sud utvrdio u predmetu Vong Kim Ark bilo je jednostavno: odredba o državljanstvu preuzela je načela običajnog prava i garantovala državljanstvo gotovo svoj deci rođenoj u Sjedinjenim Državama“, napisao je Roberts.

„Stoga nije iznenađujuće što smo tokom narednih 128 godina više puta tumačili presudu u predmetu Vong Kim Ark kao garanciju državljanstva za svu decu rođenu u Sjedinjenim Državama koja podležu njihovoj jurisdikciji. Ne vidimo razlog da danas odstupimo od tog stava“.

Ako se Roberts nadao da će poslati poruku odlukom iza koje će gotovo jednoglasno stati Sud, to mu nije pošlo za rukom.

Sudija Semjuel Alito, jedan od najiskusnijih konzervativnih članova Vrhovnog suda, nije okolišao na početku svog izdvojenog mišljenja.

„Ovo je jedna od najvažnijih odluka u istoriji Vrhovnog suda i, po mom mišljenju, Sud je napravio ozbiljnu grešku“.

Alito je zatim izneo stav da Četrnaesti amandman ne garantuje državljanstvo svakome ko je samo rođen na američkom tlu i da odluka njegovih kolega „zadržava snažan podsticaj“ da strani državljani nezakonito ulaze i ostaju u Sjedinjenim Državama.

Sudija Klarens Tomas, u izdvojenom mišljenju dugom gotovo 100 stranica, kojem se pridružio samo Nil Gorsač, takođe je oštro kritikovao većinu u Sudu. Napisao je da njihova odluka praktično „obezvređuje“ pojam državljanstva onako kako su ga razumeli tvorci Četrnaestog amandmana.

„Nisam siguran da će mišljenje izdržati probu vremena“, napisao je Tomas.

Tomas je naveo da je većina „prenamenila Četrnaesti amandman kako bi zaštitila sopstveni skup poželjnih prava“ i da se njena odluka ne može uskladiti sa tekstom amandmana, za koji on smatra da je bio namenjen isključivo tome da bivšim robovima i njihovoj deci obezbedi američko državljanstvo.

Međutim, upravo je taj stav izazvao oštar odgovor sudije Ketanji Braun Džekson, koja je kritikovala Tomasa zbog, kako je ocenila, značajnog odstupanja od njegovog dugogodišnjeg zalaganja za koncept „Ustava koji je slep za rasu“.

Prihvatanje tog koncepta predstavlja jedno od ključnih obeležja sadašnje konzervativne većine u Vrhovnom sudu i uticalo je na niz njihovih važnih odluka.

Džekson je ustvrdila da je upravo Tomas taj koji je „prenamenio“ Četrnaesti amandman. Napisala je da njegovo tumačenje, kao i stav administracije Donalda Trampa i „nekolicine revizionističkih komentatora“, predstavlja „alternativno viđenje“ koje „suprotstavlja crne Amerikance imigrantima, iako zagovornici Četrnaestog amandmana nikada nisu činili tako nešto“.

U praktičnom smislu, ova odluka Vrhovnog suda predstavljala je poraz za Trampa. Međutim, neuobičajena podela među konzervativnim sudijama ukazala je na to da je slučaj bio znatno neizvesniji nego što su mnogi očekivali.

Ključnu ulogu u toj podeli imao je sudija Bret Kavano.

Trampov drugi kandidat za sudiju Vrhovnog suda napisao je zasebno mišljenje u kojem se složio sa ishodom spora, ali ne i sa stavom da Ustav zabranjuje Trampovu izvršnu uredbu. Umesto toga, Kavano je smatrao da Tramp treba da izgubi spor na osnovu saveznog zakona donetog 1952.

Taj zakon sadrži gotovo identičan tekst kao Četrnaesti amandman, ali je usvojen u vreme kada je među zakonodavcima vladalo opšte shvatanje da je svako ko je rođen na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država američki državljanin.

Kavano je smatrao da su tvorci Četrnaestog amandmana istoj formulaciji davali drugačije značenje nego što su joj gotovo jedan vek kasnije pripisivali članovi Kongresa.

Činilo se, piše Politico, da se Tramp još od aprila pripremao za mogući poraz, kada je preduzeo neuobičajen korak i lično prisustvovao usmenoj raspravi pred Vrhovnim sudom. Bio je to prvi poznati slučaj da je jedan aktuelni predsednik prisustvovao saslušanju pred Sudom.

Nakon toga, Tramp je objavio niz poruka na društvenim mrežama, nastavljajući da vrši pritisak na Vrhovni sud da potvrdi njegovu politiku. Ipak, mnogi od tih komentara odavali su utisak pomirenosti s mogućim porazom, a još prošlog meseca izjavio je da će „verovatno“ izgubiti spor.

U jednoj opširnoj i nepovezanoj objavi na mreži Truth Social, Tramp je prošlog meseca napisao da očekuje poraz pred Vrhovnim sudom „jer je naš pravosudni sistem NAMEŠTEN, ništa manje od našeg političkog sistema koji je takođe NAMEŠTEN. Narod naše zemlje to zna, i zato sam ubedljivo izabran za predsednika, sa rekordnim brojem glasova, i BORIĆU SE, BORIĆU SE, BORIĆU SE!“

Tramp i njegovi saveznici tvrdili su da dodeljivanje državljanstva po rođenju podstiče ilegalnu imigraciju, jer migranti znaju da će njihova deca imati pravo da neograničeno žive u Sjedinjenim Državama.

Kritičari Trampovog plana isticali su da je pravo na državljanstvo po rođenju gotovo 130 godina jedno od temeljnih načela američkog društva i da bi odustajanje od tog pristupa izazvalo brojne praktične probleme, jer bi vlasti morale da utvrđuju pravni status roditelja svakog deteta rođenog u Sjedinjenim Državama.

Iako je Trampova izvršna uredba iz januara 2025. predviđala da bi američko državljanstvo bilo uskraćeno samo deci rođenoj 30 ili više dana nakon stupanja uredbe na snagu, pravni stručnjaci upozorili su da bi svaka odluka kojom bi taj predlog bio potvrđen mogla da izazove pravnu nesigurnost za veliki broj ljudi rođenih u Sjedinjenim Državama, za koje se dugo smatralo da nesporno poseduju američko državljanstvo, zaključuje Politico.

Trampov mešovit učinak pred Vrhovnim sudom

Odluka o pravu na državljanstvo po rođenju doneta je poslednjeg dana zasedanja Vrhovnog suda, čime je simbolično zaokružen period obeležen napetim odnosom predsednika Donalda Trampa i pravosuđa od njegovog povratka na vlast.

S obzirom na oštre kritike koje je Tramp ove godine upućivao Vrhovnom sudu, posebno je značajno to što je predsednik Suda Džon Roberts mandat zaključio presudom koja je predsedniku nanela veliki poraz u vezi sa jednim od njegovih najvažnijih političkih prioriteta.

Odluka je doneta samo dan nakon što je Sud ograničio Trampova ovlašćenja da smeni jednog od guvernera Federalnih rezervi. Ipak, tom odlukom administraciji je ostavljen dovoljno širok prostor da i ubuduće nastavi svoju kampanju protiv američke centralne banke. U možda najznačajnijem Trampovom porazu ove godine, Vrhovni sud je u februaru ukinuo predsednikovo ovlašćenje da uvodi vanredne globalne carine.

Međutim, predsednik je ostvario i niz važnih pobeda, čak i kada neke od njih nisu bile neposredno povezane isključivo s njegovom administracijom.

Među najznačajnijim uspesima, Vrhovni sud je značajno proširio predsednikova ovlašćenja da smenjuje rukovodioce nezavisnih saveznih agencija. Takođe je dozvolio administraciji da ukine privremenu humanitarnu zaštitu za potencijalno više od milion ljudi koji su zakonito boravili u Sjedinjenim Državama kako bi izbegli ratove i prirodne katastrofe u svojim matičnim zemljama.

Tramp je odluku Vrhovnog suda o predsedničkim ovlašćenjima za smenjivanje zvaničnika ocenio kao „jednu od najvažnijih odluka ikada donetih kada je reč o predsedničkim ovlašćenjima“.

Druga važna odluka Vrhovnog suda doneta u utorak, kojom je saveznim državama omogućeno da zabrane transrodnim sportistkinjama da se takmiče u ženskim sportskim ekipama, nije imala neposredan uticaj na Trampovu administraciju. Ipak, bila je u velikoj meri u skladu sa njegovom političkom agendom i retorikom.

Zajedničko svim tim odlukama jeste to što Vrhovni sud nastavlja da pomera američko pravo u konzervativnijem smeru, ali to čini u predmetima koji odgovaraju njegovom sopstvenom pravnom i ideološkom pristupu, a ne nužno političkim ciljevima Donalda Trampa, piše CNN.