„Jasna politička poruka uoči izbora u novembru“: O izjavi Trampa da je komunizam najveća pretnja SAD-u

Sagovornici Danasa smatraju da ova izjava Trampa ima jasnu političku funkciju uoči izbora za Kongres u novembru, da su za američkog predsednika svi mediji koji ga kritikuju komunistički, kao i da ovaj njegov komentar iz vremena Hladnog rata, potvrđuje da Amerika i dalje ima fobiju od komunizma.

Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, ističe za Danas da izjava Trampa, pre svega, ima jasnu političku funkciju uoči izbora za Predstavnički dom i Senat u novembru.

“Nakon pobede Zohrana Mamdanija na izborima za gradonačelnika Njujorka, njegovi saveznici sada ostvaruju pobede i na demokratskim unutarpartijskim izborima. Bred Lender porazio je kongresmena Dena Goldmena, Derilajza Ševalije pobedila je dugogodišnjeg kongresmena Adrijana Espailja, dok je Kler Valdez osvojila nominaciju za otvoreno kongresno mesto. Tvrdi levičar Grem Platner uspeo je da izbori nominaciju demokrata za senatora u Mejnu”, ukazuje Milić.

Upravo zato republikancima odgovara, dodaje naš sagovornik, da čitavu Demokratsku stranku predstave kao taoca njenog najlevljeg krila, bez obzira na to što većinu demokratskih kandidata nije moguće opisati kao komuniste ili čak socijaliste.

“Tramp pokušava da izbore pretvori u referendum o ideološkom pravcu Demokratske stranke i da republikance predstavi kao umereniju alternativu u odnosu na ono što opisuje kao radikalnu levicu. Takva strategija može da mobiliše republikansku bazu, ali i deo nezavisnih birača koji zaziru od političkih krajnosti. Demokrate će sigurno pokušati da isture svoje kandidate centriste kao “izlog stranke”, a da prilično leve kandidate i njihove ideje ne promovišu u mejnstrimu kampanja”, navodi Milić.

Žarko Korać, profesor i psiholog, podseća za Danas da Tramp i njegove pristalice smatraju da su komunistički mediji svi oni koji su protiv njega, kao što je, na primer, CNN.

“S obzirom na to da se srednji izbori približavaju i da Trampu opada popularnost, te da bi mogao da izgubi Senat ili Predstavnički dom, uradiće sve da to izbegne, pa tako izvlači komunizam”, navodi Korać.

Kako dodaje, Tramp se grčevito bori za glasove i podršku.

“Ovakva Trampova izjava se sigurno odnosi i na pobedu Mamdanija u Njujorku, kojeg vezuje za komunizam, iako komunizma više u svetu nema. Nema ga ni u Rusiji, a zna se da se Tramp divi Putinu. Tramp je uveo podele u američkom društvu kojih nije bilo od Hladnog rata”, objašnjava Korać.

Branka Latinović, bivša ambasadorka, podseća da, iako su predvodnici demokratije, SAD su imale faze svog političkog razvoja koji se nije mogao smatrati uzornim.

“Jedan od tih perioda je onaj nakon završetka Drugog svetskog rata, poznat kao Makartizam ili lov na veštice. To razdoblje karakteriše antikomunistiška histerija, iznošenje lažnih, neosnovanih optužbi za suberzivno delovanje protiv države, javnim progonima i kršenjem ljudskih prava pojedinaca, onih koji su tada bili levica u američkom drustvu. Pitanje je zašto je Trampu, u ovom momentu, trebala ova hladnoratovska izjava”, ukazuje Latinović.

Po preuzimanju drugog mandata, dodaje ona, Tramp je vrlo brzo krenuo u obračun sa američkim univerzitetima, u prvom redu onima na kojima su studenti digli glas protiv stradanja civila, dece u Gazi.

“Potom je usledilo slanje federalne policije, pa i vojske, pod raznim izgovorima, u one države u kojima vlast drže demokrate. Nije se tu zaustavio i svedoci smo njegovih učestalih kritika, optužbi, progona protiv njegovih kritičara, sada usmerenih najviše prema liderima koji dolaze iz redova Demokratske stranke”, navodi Latinović.

Kako ukazuje, ova njegova izjava iz vremena Hladnog rata, potvrđuje da Amerika i dalje ima fobiju od komunizma.

“To samo potvrđuje snagu ideje komunizma u Latinskoj Americi, jer je ovom izjavom očito ciljao na Kubu, ali i Kinu. Tramp ne prestaje sa svojim „rijaliti nastupima’ i nastavlja da jača haos, nepredvidljivost, nestabilnost. Nakon što se američka diplomatija suočava sa neuspehom oko Irana i ozbiljnim izazovima u održavanju primirja postignutog na osnovu Memoranduma o razumevanju, Trampu treba novo skretanje pažnje. Pokušava da ga nađe u hladnoratovskoj retorici, koja je bila ideološka i iznalazi opravdanje za vraćanje Markantizma u unutrašnju politiku”, zaključuje Latinović.