Postizborna nagodba: Sagovornici Danasa o najavi Janeza Janše da će povući priznanje Palestine

Ne bi trebalo zaboraviti ni da je Janšinoj kampanji pomagala i izraelska kompanija Black Cube, kažu sagovornici Danasa komentarišući najavu premijera Slovenije Janeza Janše da će ta zemlja povući priznanje Palestine.

Janša je to najavio u intervjuu za izraelski list Izrael Hajom da će vlada na čijem je čelu povući priznanja Palestine i da će ambasadu preseliti iz Tel Aviva u Jerusalim.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za Danas kaže da Janšina najava predstavlja unapred dogovorenu koalicionu pogodbu – postavljenu kao eksplicitan uslov za formiranje vlade.

– Reč je o kalkulisanom desničarskom pozicioniranju unutar EU, koje nagoveštava oštrije tenzije unutar same Unije, a Janšu profiliše kao predvodnika proizraelskog bloka u Briselu. Posledice premeštanja ambasade u Jerusalim, međutim, nisu zanemarljive. Slovenija bi postala prva članica EU koja je napravila taj korak, čime bi direktno izazvala konsenzus evropske politike prema palestinskom pitanju i otvorila ozbiljno pitanje sopstvene usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, za Srbiju, koja strpljivo gradi strateško partnerstvo s Izraelom koje ima sve izglede da preraste u punopravno vojno savezništvo – imajući u vidu slične regionalne bezbednosne izazove, Janšin korak nije bez dobrodošlih implikacija.

– Naime, on Beogradu otvara prostor za spoljnopolitičku korist bez diplomatskih rizika u Briselu, koje ovog puta preuzima Ljubljana – ukazuje Lunić.

Isto misli i bivša ambasadorka Branak Latinović. Ona za Danas podseća da Janša nije bio direktni pobednik na poslednjim parlamentarnim izborima, već da je postao je premijer nakon postizbornih kombinacija što mu je omogućilo da stekne potrebnu parlamentarnu većinu.

– Nakon ove najave očigledno je ko je sve uticao da se stvore uslovi za izbor Janše za premijera – konstatuje ona.

I pojašnjava da povlačenje priznanja nije nepoznato u međunarodnoj praksi, te da se to dešava ali se pre može smatrati kao izuzeće a ne pravilo.

– Novi talas priznanja Palestine kao države pokrenuo je španski premijer Pedro Sanchez, što je bio odgovor na zločine koji su se dešavali u Gazi i enormno stradanje civila, posebno dece što se dešavalo kao posledica enormne upotrebe sile od strane izraelske vojske prema palestinskom civilnom stanovništvu. Tu politiku priznanja sledilo je više država kao što su Francuska, Norveška, Kanada i dr. Najava povlačenja tog priznanja se duži, pre svega, dobrim odnosima koje Janša ima dugi niz godina sa izraelskim premijerom Netanjahuom – navodi Latinović.

Ona ističe još jedan aspekt.

– Obrazloženje koje je Janša dao, da se Slovenija i Izrael suočavaju sa istim izazovima, terorizmom, ekstremizmom, erozijom nacionalnog identiteta i dr, su vrlo čudna i neutemeljena što se tiče Slovenije. Ovo je ujedno i potvrda da Izrael ima značajne ambicije na prostoru Zapadnog Balkana i Centralne Evrope, koji nisu samo ekonomski. Ujedno, to je i pokušaj približavanja Trampu i očiglednog nadmetanja ko će u EU da preuzme zaštitničku ulogu prema Izraelu nakon što je vlast izgubio Orban. Golob je svoje istrajavanje na priznavanju Palestine „platio“ gubitkom premijerske funkcije. Nešto slično se dešava i španskom premijeru Sančezu, što je posledica uticaja drugih, spoljnih i unutrašnjih snaga na unutrašnju političku scenu Španije – kaže ona.

I dodaje da je sve više indicija o planovima izraelskog premijera Netanjahua da ojača svoj uticaj u EU i da za to koristi svoje dobre lične odnose sa pojedinim evropskim zvaničnicima, do juče Orbanom, danas mu se nameće slovenački premijer.

Situaciju u Evropi objašnjava Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

– Kada se govori o odnosu prema Izraelu u Evropi, desne političke snage su manje sklone kritici ove države, a još manje radikalnijim potezima protiv, od levičarskih grupacija. Palestina tako najviše računa na podršku socijaldemokratske vlade Pedra Sančeza u Španiji i na srodne vlade gde socijaldemokratske stranke imaju velikog uticaja. Levo-liberalna koalicija koja je vršila vlast u Sloveniji do skoro je imala relativno sličnu politiku, te je donekle očekivano da dolazak desnih snaga na vlast može da vrati pro-palestinsku politiku nekoliko koraka unazad – kaže on za Danas.

U SAD-u Izrael ima značajno snažniju podršku među republikancima, kaže, dok u Evropi su to mahom stranke desnice, u koju spada i Janšina partija, iako je ideološki deo samog desnog oboda Evropske narodne partije.

– Ne bi trebalo zaboraviti ni da je Janšinoj kampanji pomagala i izraelska kompanija Black Cube, a koja je karakteristična po svojim atipičnim metodama rada i prikupljanja saznanja, tako da je i pre samog stupanja na vlast SDS imao određene konekcije sa ovom državom – navodi on.

I zaključuje da bi, međutim, najviše trebalo tumačiti kao vrednosni obrazac gde je levica tradicionalno skeptična prema Izraelu i otvorenija prema podršci Palestini, a desnica tradicionalno otvorenija prema ovoj državi i njenoj politici i vrednostima.