„Ekonomski izgledi u Rusiji najgori u poslednjih 20 godina, najveći pad poverenja u vlast“: Šta je pokazalo najnovije istraživanje Galupa?

To je prvi put od 2006. da većina punoletnih građana Rusije ocenjuje da se stanje u ekonomiji pogoršava. Prethodni najviši nivoi zabeleženi su 2020. (45 odsto) i 2021. godine (50 odsto), tokom pandemije kovida-19.ž

Između 2010. i 2016. najveći deo Rusa – oko 40 odsto svake godine – imao je neutralan stav o kretanju ekonomske situacije u svom mestu, navodeći da se stanje ni poboljšava ni pogoršava.

Međutim, poslednjih godina tek oko jedan od deset Rusa smatra da je ekonomska situacija nepromenjena, dok sve više njih ocenjuje da se ona ili poboljšava ili pogoršava.

Rusi su takođe pesimistični kada je reč o sopstvenom životnom standardu: u najnovijem istraživanju 56 odsto ispitanika izjavilo je da im se životni standard pogoršava. To je najviši nivo pesimizma do sada zabeležen i prvi put u poslednje dve decenije da većina punoletnih građana Rusije deli takvo mišljenje.

Sve negativniji pogled na ekonomsku situaciju dolazi u trenutku kada ruska ratna ekonomija pokazuje znake usporavanja.

Privredni rast poslednjih godina bio je podstaknut visokim izdacima za odbranu, ali je vlada nedavno smanjila prognozu privrednog rasta za 2026. sa 1,3 odsto na 0,4 odsto, uprkos rastu svetskih cena nafte usled rata s Iranom.

Istovremeno, nedostatak radne snage postaje sve izraženiji, jer se vojska i odbrambena industrija nadmeću sa civilnim sektorom za radnike.

Kako civilna ekonomija slabi, potrebna su još veća vojna izdvajanja da bi se održali privredna aktivnost i zaposlenost. Takva dinamika čini Rusiju još zavisnijom od visokih vojnih rashoda, zbog čega je sve teže smanjiti ratne aktivnosti bez rizika od dodatnog ekonomskog pada.

Optimizam u vezi sa tržištem rada naglo opada

Stavovi Rusa o tržištu rada ove godine su se znatno pogoršali. U istraživanju za 2026. godinu, 35 odsto ispitanika smatra da je u njihovom mestu dobar period za pronalaženje posla, dok 58 odsto ocenjuje da nije.

Ovaj pad usledio je nakon perioda neuobičajeno pozitivnih ocena tržišta rada. Godinu dana nakon početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, percepcija tržišta rada naglo se poboljšala i ostala na visokom nivou sve do prošle godine.

Tokom tog perioda, u proseku je 51 odsto Rusa smatralo da je dobro vreme za pronalaženje posla u mestu u kojem žive – što je najviši nivo koji je Gallup zabeležio u poslednje dve decenije i znatno više od bilo kojeg rezultata nakon globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine.

Nezaposlenost u Rusiji i dalje je niska, pre svega zbog nedostatka radne snage izazvanog ratom i masovnom mobilizacijom, a ne zbog snage ekonomije. Istorijski gledano, stavovi Rusa o tržištu rada uglavnom su bili u tesnoj vezi sa stopom nezaposlenosti, ali su u 2026. percepcije znatno negativnije nego što bi to ekonomski pokazatelji sugerisali, što odražava širi talas ekonomskog pesimizma u zemlji.

Najveći godišnji pad poverenja u institucije i slobodu medija

Ove godine poverenje javnosti u vojsku, vladu i poštene izbore zabeležilo je najveći jednogodišnji pad otkako se ova istraživanja sprovode. Poverenje u vojsku palo je za 13 procentnih poena, poverenje u vladu za 14 poena, a poverenje u poštene izbore za 16 poena.

Percepcija slobode medija opala je još više – za čak 25 procentnih poena, sa rekordnih 59 odsto na novi minimum od 34 odsto. Ovaj nagli pad poverenja u institucije i uverenja da su mediji slobodni, nakon nekoliko godina relativne stabilnosti posle invazije na Ukrajinu 2022. pokazuje da nezadovoljstvo građana Rusije nije ograničeno samo na ekonomiju.

Ruski ministri su poslednjih meseci javno priznali da je ekonomija „pregrejana“, a posledice toga sada se odražavaju i na raspoloženje građana. Što rat bude duže trajao, to će više stavljati na iskušenje strpljenje stanovništva prema sukobu i žrtvama koje on zahteva.