EPA/MARTIAL TREZZINI / POOLDok je predsednik Donald Tramp ovog proleća besneo tokom sastanka u Beloj kući zato što su članice NATO saveza odbile da se pridruže njegovoj vojnoj operaciji u Iranu, pala mu je na pamet jedna ideja.
Šta ako bi smanjio broj američkih snaga u Evropi za trećinu, zapitao se, navele su dve osobe upoznate sa tim razgovorom.
Otprilike u vreme kada je Tramp izneo ideju o povlačenju, Pentagon je iznenada otkazao dva raspoređivanja američkih vojnih snaga u Evropi i naredio povlačenje drugog osoblja sa kontinenta.
Ministar odbrane Pit Hegset planirao je da na samitu NATO-a u junu najavi još veća smanjenja, koja bi mogla da dostignu upravo trećinu redukcije koju je Tramp pomenuo, navode dve osobe upoznate sa tim pitanjem, ukazuje CNN.
Međutim, plan je promenjen nakon konsultacija sa drugim visokim zvaničnicima administracije, pa je Hegset umesto toga najavio šestomesečnu reviziju američkih snaga u Evropi.
„To je revizija u kojoj će neke zemlje pasti, a druge će proći sa odličnim ocenama“, upozorio je tada.
Dok se predsednik ide u Tursku povodom dugo iščekivanog samita NATO-a, njegov bes kao i njegove pretnje dodatno opterećuju 77 godina star savez.
Tramp nikada nije bio naročito sklon da se obavezuje na američku podršku odbrani Evrope, a u poslednjih 12 meseci postao je još skeptičniji, tvrdeći da najstariji američki saveznici nisu bili uz njega kada su mu bili potrebni nakon što je pokrenuo rat u Iranu.
On nikada nije izričito isključio mogućnost pokušaja povlačenja iz NATO-a i stalno dovodi u pitanje njegovu vrednost za Sjedinjene Američke Države, za koje tvrdi da snose najveći teret evropske bezbednosti.
Tramp je takođe pretio da će preuzeti Grenland od druge članice NATO-a, a povremeno je pokazivao naklonost prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, za koga neki evropski zvaničnici strahuju da bi mogao da planira operacije na teritoriji NATO-a kako bi testirao odlučnost saveza.
„Vreme je da naši saveznici preuzmu odgovornost“
Sve to je stvorilo napetu atmosferu uoči ovonedeljnog samita, za koji je Tramp rekao da mu prisustvuje nerado.
Tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom prošlog meseca, rekao je da ide samo zato što se samit održava u glavnom gradu Turske, čiji je domaćin predsednik Redžep Tajip Erdogan, koga smatra prijateljem.
Izvor upoznat sa situacijom rekao je da je Trampu i njegovom timu privatno ukazano da bi nedolazak na samit, bez obzira na predsednikovo obrazloženje, predstavljao nepoštovanje prema Erdoganu.
„Ovaj samit u Ankari je zaista trenutak da naši saveznici pokažu veću angažovanost, i znam da upravo to predsednik Tramp očekuje“, rekao je Trampov ambasador pri NATO-u Metju Vitaker.
Evropski lideri nadaju se da će napustiti sastanak u Ankari bez velikog sukoba, planirajući nova obećanja u vezi sa odbranom kako bi ublažili Trampov bes. Rute je, takođe, pokušao da smanji nesuglasice tokom svoje posete Beloj kući u junu.
Međutim, u zabrinutim privatnim razgovorima tokom protekle nedelje, mnogi zvaničnici rekli su da ne mogu biti sigurni da će samit proteći bez problema, imajući u vidu predsednikovo loše raspoloženje. Predsednik se iza zatvorenih vrata ljutio zbog nedostatka podrške NATO-a, a takva retorika se prenela i na njegove javne izjave.
„Smešno je da SAD nastavljaju ovim jednostranim putem kada odnos nije uzajaman. Oni nisu bili tu za nas!!!“, napisao je Tramp na društvenim mrežama u danima uoči samita.
Evropski lideri odbacili su Trampove kritike, ističući da nisu bili konsultovani pre početka rata u Iranu. Mnogi su obećali vojnu pomoć za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, iako su tenzije na tom ključnom plovnom putu usporile potpunu obnovu komercijalnog saobraćaja.
Visoki američki zvaničnici rekli su da će Ormuski moreuz biti jedna od tema razgovora u Ankari, ali su izrazili sumnju da evropske zemlje imaju vojne kapacitete da značajno doprinesu takvim naporima.
Trampov spor sa evropskim liderima nije poremetio samit Grupe sedam (G7) u Francuskoj prošlog meseca. Naprotiv, Tramp – ohrabren pozitivnim napretkom u pregovorima o Iranu – delovao je kao da se dobro slaže čak i sa liderima koje je prethodnih meseci žestoko kritikovao.
Međutim, ubrzo nakon odlaska, ponovo je otvorio sukob sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, za koju je tvrdio da ga je „molila“ za zajedničku fotografiju.
Ona ga je optužila da izmišlja priču, a umesto da dopusti da se tenzije smire, Tramp je u nedelju rekao da mu je možda potreban „sudski nalog za zabranu prilaska“ protiv nje. Jedan američki zvaničnik rekao je da zategnut odnos između dvoje nekada bliskih lidera dodaje još jedan sloj neizvesnosti samitu.
Tokom sastanka sa Ruteom u Ovalnom kabinetu, Tramp je ponovo izneo niz svojih prigovora na račun saveznika u NATO-u.
„Samo budite lojalni. Samo želim njihovu lojalnost. Ne trebaju nam njihov novac, ne treba nam ništa. Imamo daleko najmoćniju vojsku na svetu, ali samo želim lojalnost“, rekao je on.
Teškoće u pokušajima da se Tramp pridobije
Rute, koji je poslednjih godinu i po dana sa promenljivim uspehom pokušavao da upravlja Trampovim raspoloženjima, pokušao je da ublaži predsednikovo neprijateljsko raspoloženje prikazujući grafikone koji pokazuju povećanje evropske potrošnje na odbranu, što je pripisao Trampovom pritisku.
„Ovaj grafikon govori o Trampovom trilionu“, objasnio je u jednom trenutku.
On je blago uzvratio na ljutnju američkog lidera zbog Irana, insistirajući da „postoje izolovani slučajevi zbog kojih ste zaista razočarani, ali generalno gledano, vaši evropski saveznici su bili uz vas“.
Rute, bivši premijer Holandije čije preterano pohvalno obraćanje Trampu povremeno izaziva podsmeh, primenio je sličnu taktiku na prošlogodišnjem samitu NATO-a u Hagu, i ona je uglavnom uspela. Tramp je tada otišao hvaleći evropske lidere i ponovo potvrđujući svoju posvećenost sporazumu o kolektivnoj odbrani NATO-a.
Evropski zvaničnici se nadaju ponavljanju takvog ishoda u Ankari, ali mnogima se takav scenario čini kao nada koja polako nestaje. Tramp nije odustao od svojih planova u vezi sa Grenlandom, ponavljajući da je on potreban Sjedinjenim Državama iz razloga nacionalne bezbednosti, uprkos planu koji je Rute osmislio u januaru za jačanje evropske odbrane na toj autonomnoj danskoj teritoriji.
„Za sada je jedino rešenje koje smo pronašli za rešavanje tog pitanja da Sjedinjene Države preuzmu Grenland, ali ćemo nastaviti da istražujemo druge mogućnosti za rešavanje tih pitanja“, rekao je visoki američki zvaničnik uoči samita.
Priprema za manje angažovanje američkih snaga
Tokom poslednjih nekoliko meseci, SAD su povukle trupe brže nego što su mnogi evropski zvaničnici očekivali, iako Tramp već godinama preti da će smanjiti američko vojno prisustvo na kontinentu.
Iako je ovog proleća Tramp delovao zatečeno najavom Pentagona da obustavlja planiranu rotaciju trupa kroz Poljsku, podržao je odluku o povlačenju 5.000 vojnika iz Nemačke. Kancelar Fridrih Merc je neposredno pre te odluke izjavio da su Sjedinjene Države „ponižene“ u svom ratu sa Iranom.
„Ne bi trebalo da bude iznenađenja zbog toga što sprovodimo reviziju vojnog rasporeda, niti zbog toga što bi ta revizija vrlo lako mogla dovesti do prilagođavanja našeg prisustva“, rekao je visoki zvaničnik administracije uoči samita u Ankari.
Ipak, česte promene stavova zbunile su neke Evropljane, koji pokušavaju da se pripreme za dan kada Sjedinjene Države više ne budu pružale najveći deo bezbednosti evropskom kontinentu.
„Samit pruža priliku Sjedinjenim Državama da preciziraju planirano povlačenje vojnikaiz Evrope i da se konsultuju sa saveznicima o tome kako popuniti praznine u vojnim kapacitetima. Pitanje je da li je Trampova administracija spremna da to učini“, napisao je Stiven Verthajm, viši saradnik Karnegi zadužbine za međunarodni mir, u nedavnoj raspravi o NATO-u.
„Saveznicima je potrebna jasnoća iz Vašingtona o tome šta će ostati, šta će biti povučeno i kada. A da bi se to dogodilo, Vašington mora da donese odluku“.
Mnogi strahuju da bi promene u američkom vojnom prisustvu mogle ohrabriti Rusiju u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prisustvovaće večeri lidera u Ankari, ali neće učestvovati na sastancima samita – što je znak da ambicije Kijeva da jednog dana postane član saveza i dalje nisu ostvarene. On će, međutim, sutra imati odvojeni sastanak sa Trampom.
Tramp, čiju je pažnju u poslednje vreme odvlačio rat u Iranu, nedavno je izrazio divljenje prema Zelenskom zbog njegove sposobnosti da nastavi borbu protiv mnogo većeg protivnika. Evropske zemlje planiraju da obećaju desetine milijardi evra vojne pomoći Ukrajini kako bi pokazale Trampu da su posvećene finansiranju te borbe.
Da li će bilo šta od toga uspeti da očuva mir tokom ovonedeljnog samita, tek treba da se vidi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
