Danas počinje samit NATO u Ankari: „Prilika za Trampov pobednički krug“

Kada se Tramp sutra sastane sa liderima u Turskoj, njegova misija je da sprovede tu obavezu u delo, piše AP.

Brzina kojom je većina NATO zemalja pokušala da odgovori na Trampov poziv da u narednoj deceniji izdvajaju pet odsto svog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda za odbranu pokazuje u kojoj meri je američki predsednik preoblikovao savez i prilagodio ga svojim zahtevima – iako i dalje ima sporove sa članicama oko rata u Iranu, njegove ideje o pripajanju Grenlanda i raznih ličnih tenzija.

„Predsednik Tramp u potpunosti očekuje da svi saveznici odmah pojačaju napore i krenu putem ka pet odsto i da to urade hitno“, rekao je Met Vitaker novinarima uoči samita u Ankari, predstavljajući poruku administracije pred ovogodišnji skup.

Danima uoči puta Tramp je iznosio nezadovoljstvo zbog toga koliko Sjedinjene Države troše na odbranu u poređenju sa drugim zemljama. To je uprkos naporima Mark Rutea, generalnog sekretara NATO-a, koji je pokušao da „pogodi ego“ burnog američkog lidera tokom sastanka u Ovalnoj kancelariji prošlog meseca.

Tamo je na štafelajima pokazao velike grafikone koje je nazvao „Trampov trilion“ – iznos za koji su saveznici povećali svoja obećanja o potrošnji od 2017.

Luk Kofi, viši saradnik u Hadson Institutu, opisao je skup u Ankari kao „prvo ocenjivanje“ nakon prošlogodišnjeg samita u Hagu.

„Ako članice NATO-a odigraju svoje karte kako treba – ako lideri dođu pokazujući posvećenost i razuman plan za ispunjenje ovih ciljeva potrošnje – to će omogućiti predsedniku Trampu da napravi pobednički krug“, rekao je Kofi.

Tramp će se sastati sa Zelenskim

Tramp je prošlog meseca napustio samit G7 u Francuskoj ohrabren podrškom svojih kolega za njegov privremeni dogovor o okončanju rata sa Iranom. Pohvalio je jedinstvo među liderima – koji su takođe radili na tome da ga pridobiju kako bi se povećala bezbednosna pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije.

Taj rat, koji sada traje već petu godinu, očekuje se da će biti ključna tema samita u Ankari. Bela kuća je saopštila da će se Tramp u sredu sastati sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Tramp je 4. jula razgovarao i sa Zelenskim i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Američki predsednik planira i sastanak na marginama samita sa sirijskim predsednikom Ahmad al-Šara.

Bela kuća nije navela ciljeve tog razgovora, ali se on dešava u trenutku kada je Tramp javno razmatrao da Sirija preuzme veću ulogu u borbi protiv Hezbolaha u Libanu. Al-Šaraa, koji je ranije predvodio islamističku pobunjeničku grupu i čije su snage svrgnule bivšeg predsednika Sirije Bašar al-Asad, izjavio je da nema interesovanja za to.

Američki predsednik takođe planira odvojeni sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, domaćinom samita, koga Tramp smatra bliskim prijateljem.

Donald Tramp nema planirane bilateralne sastanke sa drugim liderima. Uprkos pozitivnom tonu samita G7, Tramp je odmah po povratku u SAD ponovo pokrenuo stare sukobe.

On je izjavio da će britanski premijer Kir Starmer podneti ostavku pre nego što je to sam zvanično učinio, tvrdeći da je Starmer „loše prošao“ po pitanju imigracije i energetike. Istovremeno, Tramp je tvrdio da ga je italijanska premijerka Đorđa Meloni molila za zajedničku fotografiju, što je ona oštro demantovala, a Italija je zbog toga otkazala posetu svog ministra spoljnih poslova Sjedinjenim Državama.

Uprkos reakcijama, Tramp je u nedelju dodatno podgrejao tenzije objavivši fotografiju Meloni kako se smeje pored njega uz komentar: „POTREBAN ZABRANA PRILASKA“.

Tramp je ostao u napetim odnosima sa kanadskim premijerom Mark Karnijem, dok je francuski predsednik Emanuel Makron pokušao da ga pridobije raskošnom večerom u Versaju, ali odnosi nisu uvek bili stabilni.

Svesni tih tenzija, dvopartijska grupa senatora ponovo ide na samit ove godine, pokušavajući da predstavi široku podršku NATO-u u Kongresu i da deluje kao protivteža Trampovom često oštrom stavu prema savezu.

Senatorka Džin Šahin, koja predvodi delegaciju u Ankaru, rekla je: „Oni su naši najbolji saveznici, naši najbolji trgovinski partneri, ključni su za našu nacionalnu bezbednost i ekonomski uspeh i moramo da podstičemo te odnose. To je ono što Kongres razume, a što administracija izgleda ne razume“.

Trampov tim gura promene u NATO-u

Samit dolazi u trenutku kada Trampova administracija promoviše ono što naziva „NATO 3.0“, viziju saveza u kojem Evropa preuzima veći deo svoje bezbednosti, dok bi se SAD fokusirale na druge prioritete.

Strategiju je ranije ove godine izložio Elbridž Kolbi na sastanku ministara odbrane NATO-a.

Zatim je ministar odbrane Pit Hegset u oštrom govoru prošlog meseca dodatno pojačao pritisak, najavivši šestomesečnu reviziju američkih snaga u Evropi, što je iznenadilo saveznike koji su očekivali koordinaciju sa administracijom tokom tranzicije.

Sam Tramp je ranije izazvao zabunu kada je najavio slanje 5.000 američkih vojnika u Poljsku, a zatim naredio povlačenje istog broja iz Evrope.

Shahin je rekla da koncept „NATO 3.0“ „ne razume – kao što ova administracija dosledno ne razume – pretnju koju predstavljaju Putin i Rusija za Evropu i time za Sjedinjene Države“.

Evropa povećava potrošnju, ali i dalje zavisi od SAD

Prošle godine je cilj od pet odsto BDP-a za odbranu unutar NATO-a u velikoj meri postavljen pod uticajem američkog predsednika.

Od toga bi 3,5 dsto išlo na osnovnu odbranu, a ostatak na povezane troškove poput infrastrukture. Španija je tada saopštila da ne može da ispuni te ciljeve, dok su i neke druge zemlje izrazile rezerve.

I pored povećanja izdvajanja, stručnjaci ističu da veliki deo Evrope i dalje zavisi od SAD u slučaju napada. Osnovni princip NATO-a jeste da je napad na jednu članicu napad na sve.

Liana Fiks je rekla da je to realnost za većinu Evropljana, čak i ako počinju da razvijaju sopstvene kapacitete.

Pored pitanja potrošnje, NATO je pokušao da se prilagodi Trampu i na druge načine.

Savez je ranije ove godine uveo vežbu „Arctic Sentry“, NATO operaciju usmerenu na suzbijanje ruskih i kineskih aktivnosti na Arktiku. Cilj je i da se odgovori na Trampove ponovljene pretnje o preuzimanju Grenlanda, jer američki predsednik tvrdi da SAD moraju da dobiju tu poluautonomnu teritoriju Danske iz strateških bezbednosnih razloga.