„SAD možda neće moći da naoružavaju saveznike u NATO-u“: Evropa suočena sa novom perspektivom

Zbog toga saveznici razmatraju nove načine da se naoružaju i sami obezbede svoju odbranu.

Dok se lideri NATO-a, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, sastaju u Ankari u Turskoj, Sjedinjene Države planiraju da razgovaraju o evropskoj potrošnji za odbranu i zabrinutostima u vezi sa budućom posvećenošću Trampove administracije vojnom savezu, piše Endrju Rot u kolumni za Gardijan.

SAD su ove godine odložile ili otkazale isporuke niza ključnih sistema naoružanja zemljama u Evropi, uključujući krstareće rakete Tomahavk, mobilne raketne sisteme Himars i preko potrebne rakete Patriot Advanced Capability-3 (PAC-3), čije su zalihe Sjedinjene Države, prema procenama, potrošile oko 50 odsto do aprila ove godine tokom rata sa Iranom.

Ovi sistemi su od ključnog značaja za suprotstavljanje pretnji raketnih napada u Ukrajini, a bili bi potrebni i za odbranu Evrope u slučaju oružanog sukoba sa Rusijom.

Nakon ruskog bombardovanja u kojem je u ponedeljak u Ukrajini poginula najmanje 21 osoba, a desetine ljudi povređene, predsednik te zemlje Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajina nije uspela da presretne oko 23 balističke rakete koje su bile lansirane u okviru napada zajedno sa drugim raketama i dronovima.

„Razlog za to je upravo nedovoljna količina presretačkih raketa“, napisao je Zelenski. „Veoma je važno da svet, a posebno Amerika i naši evropski partneri, izađu sa samita NATO-a u Ankari sa snažnim odlukama o podršci našoj vazdušnoj odbrani, a samim tim i zaštiti života običnih ljudi“.

Nedostatak oružja izazvao je nezadovoljstvo i u evropskim prestonicama, koje su nezadovoljstvo uglavnom izražavale tiho, nastojeći da izbegnu direktan sukob sa Trampovom administracijom kako bi sprečile širi slom transatlantskih odnosa.

„Pet ili šest problema se istovremeno nadovezuje jedan na drugi i doprinosi ovoj situaciji“, rekao je jedan evropski diplomata, opisujući smanjenje zaliha zbog rata u Iranu i sukoba u Ukrajini, nastojanje da se odbrambeni resursi preusmere iz Evrope ka Aziji, kao i činjenicu da se obnovljene zalihe presretačkih raketa najpre šalju saveznicima poput Izraela. „Znamo da nismo kupac broj jedan“.

Sjedinjene Države zahtevaju od saveznika u NATO-u da drugu godinu zaredom, tokom Trampovog mandata, povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto i da veliki deo tog novca bude usmeren na kupovinu američkog naoružanja.

Međutim, sada se postavlja pitanje da li će buduća dodatna ulaganja u američko oružje, uključujući i sisteme nove generacije, zaista biti ispunjena.

„Imaćemo najave vredne milijarde dolara na marginama samita. Nisam ovde da ih unapred otkrivam, ali mislim da će biti mnogo veoma zanimljivih projekata zajedničke proizvodnje, izgradnje fabrika i uspostavljanja proizvodnih linija u Evropi i Sjedinjenim Državama“, rekao je zvaničnik administracije uoči samita NATO-a u nedelju.

Međutim, diplomate navode da će Evropi biti potrebno očekivanih 5 do 10 godina da razvije nove proizvodne linije, što ostavlja opasan period u kojem Evropa još neće moći da poveća sopstvenu proizvodnju odbrambene opreme, dok Sjedinjene Države, kako se čini, žele da povuku trupe i druge kapacitete u kraćem roku.

Oko 20 zemalja trenutno čeka u redu za isporuke raketa Patriot, a procena Centra za strateške i međunarodne studije navodi da bi Sjedinjenim Državama moglo biti potrebno 42 meseca da obnove samo sopstvene zalihe tih raketa, koje su pre rata sa Iranom procenjivane na 2.330 komada, pri čemu su SAD tokom tog sukoba potrošile oko polovinu.

„Kada imate ograničenu količinu nečega, postoji konkurencija – neko to dobije, a neko ne“, rekao je Fil Gordon, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost nekadašnje američke potpredsednice Kamale Haris. On je napomenuo da je i administracija Džoa Bajdena bila prinuđena da odloži isporuke oružja saveznicima zbog rata u Ukrajini.

Na samitu NATO-a, rekao je on, „lideri će želeti da naglase zašto su oni najvažniji, ali će takođe biti svesni da ne mogu mnogo toga da urade po tom pitanju“.

Kada je reč, na primer, o odustalim planovima za isporuku raketa Tomahavk Nemačkoj, „SAD su ispalile 1.000 Tomahavk raketa u Iranu, tako da nije reč o tome da one ne daju prioritet Nemačkoj – njih jednostavno nema“, rekao je Gordon.

„Pravi zaključak iz svega ovoga jeste da će Evropljani morati više da se oslone na sopstvene kapacitete, ali i na druge partnere“.