Ruski list o izboru visokog predstavnika u BiH: Šmitov mandat obeležile su dve ključne tačke

Novi Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini trebalo je da bude izabran 30. juna od strane rukovodstva Veća za implementaciju mira (PIC), koje nadgleda primenu Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan rat u ovoj državi 1995. godine.

Savet, podseća se u tekstu, uključuje predstavnike Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Japana, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, EU i Rusije, kao i Organizacije islamske konferencije koju predstavlja Turska.

Međutim, posljednjih godina Rusija nije učestvovala u radu Veća, pa su odluku o novom visokom predstavniku uglavnom donosili predstavnici Zapada, okupljeni u Sarajevu.

Šmitov mandat obeležile su dve ključne tačke, piše Sisojev.

Šmit od samog početka nije bio priznat od strane rukovodstva entieta Bosne i Hercegovine Republike Srpske (RS), budući da njegovo imenovanje 2021. godine, za razliku od svih njegovih prethodnika, nije potvrdio Savet bezbjednosti UN.

Zbog toga su njegov legitimitet dovodile u pitanje i Rusija i Kina, koje su se zalagale za smanjenje njegovih ovlasti, pa čak i potpuno ukidanje funkcije.

Drugi ključni trenutak vladavine Kristijana Šmita bilo je uklanjanje sa vlasti dugogodišnjeg lidera Republike Srpske Milorada Dodika. Zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika sud je predsedniku entiteta oduzeo funkciju i suspendovao ga iz politike na šest godina.

Iako je sam Kristijan Šmit objasnio svoju ostavku „ličnim motivima“, mnogi u Bosni i šire veruju da je na to uticala trenutna američka administracija, koja nije bila zadovoljna neukrotivošću nemačkog diplomate, kao i njegovim teškim sukobom sa rukovodstvom RS.

Konkretno, regionalni mediji podsećaju na nevoljnost Kristijana Šmita da podrži projekat izgradnje gasovoda od 1 milijarde dolara od Hrvatske kroz Bosnu u vrednosti od milijardu dolara i da izvrši neophodne izmene u bosanskom zakonodavstvu za njegovu implementaciju.

Umesto naslednika Kristijana Šmita, Sjedinjene Države bi volele da vide 76-godišnjeg italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija, koji je bio savetnik predsednika svoje zemlje, kao i ambasador Italije u Rusiji i Srbiji.

Većina evropskih predstavnika na sastanku PIC-a 30. juna branila je kandidaturu 67-godišnjeg Francuza Renea Trokaza, koji je sada specijalni predstavnik francuske vlade na Balkanu.

U Sarajevu nije bilo moguće postići dogovor između SAD i Evrope. S obzirom na ozbiljna neslaganja između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope oko toga ko bi trebao postati novi Visoki predstavnik u Bosni, diplomatski izvori u Sarajevu ne isključuju pojavu alternativnog kandidata.

Prema izvorima, Nemačka predlaže imenovanje danskog diplomate Petera Sorensena, koji je sada specijalni predstavnik EU za Balkan, a ranije je radio u misiji UN UNMIK na Kosovu, predstavljao je Evropsku uniju u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni.

Ključno pitanje u ovom scenariju je da li će se Sjedinjene Države složiti sa kandidaturom Danca. Uostalom, sada, dok se ne postigne dogovor o novom predstavniku v.d. visokog predstavnika biće Amerikanac.