Jedan od 11,7 odsto

Kao neko ko je puna dva i po meseca imao priliku da oseti kako izgleda raditi od kuće zbog epidemije odgovorno ističem da je to nešto najmučnije i najtužnije što radnog čoveka može snaći.

Zato sam se odmah, nakon što se se za to stvorili uslovi, sa ogromnim zadovoljstvom i olakšanjem, vratio na rad u redakciju.

Da učestvujem u anketi na temu da li je nastavak rada od kuće nakon završetka pandemije za mene prihvatljiv, odgovor bi bio izričito odrečan.

Postoji niz razloga zbog koga rad od kuće nije oportun, odnosno štetan je, u prvom redu za samog radnika.

Pod brojem jedan, postoji niz poslova, kao primera radi moj, koji zahtevaju izlazak na teren i brzu razmenu informacija sa kolegama, što nikada ne može biti efikasno ostvareno kada se radi od kuće.

Pod brojem dva, odlazak na posao je jedan od vidova socijalizacije svakog čoveka. Nedostatak iste može da utiče na mentalno stanje i sposobnosti zaposlenog čime se umanjuje i njegova radna produktivnost.

Pod brojem tri, rad od kuće smanjuje potrebu za kretanjem. Manjak kretanja i preteran boravak u stanu može da izazove zdravstvene probleme. To nikako nije dobro za radnika a ni za kolektiv u kome radi.

Pod brojem četiri, rad od kuće izaziva otuđenje i usamljenost a kako bi rekli pripadnici medicinske struke, takva stanja nisu preporučljiva. Da je to i zaista tako ilustruje podatak da se u anketi koju analiziramo 18,5 odsto ispitanika izjasnilo da im nedostaju kolege usled rada od kuće zbog pandemije.

Pod brojem pet, fraza „ne treba nositi posao kući“ nije nastala bez razloga. Dom je mesto u kome čovek treba da se posveti svojoj porodici i sebi, utočište u kome će se osećati smireno i opušteno. U uslovima kada je dom istovremeno i „kancelarija“ to je nemoguće.

Zbog potrebe da se istovremeno obavljaju i neizbežni kućni poslovi koncentracija nikada ne može da bude na istom nivou kako kada se radi u kancelariji.

Pod brojem šest, rad od kuće je loš za zaposlene jer su praktično poslodavcu dostupni non-stop a ne samo u periodu radnog vremena.

Upravo zbog toga 16,2 odsto anketiranih je pravilno primetilo da im radno vreme više nije ograničeno već rade po čitav dan.

Pod brojem sedam. pod izgovorom da zaposleni radi od kuće nesavesni poslodavac može da mu smanji zaradu (primera radi jer mu više ne treba novac za prevoz do posla) ili uskrati sredstva potrebna za obavljanje radnih zadataka poput računara i telefona pa će zaposleni morati da koristi svoja privatna za te svrhe.

Takođe, u mom slučaju, povratak na posao predstavlja i čin solidarnosti sa kolegama kao i drugim radnicima koji tu mogućnost nisu imali.