Jedan životni stil za bogate, sasvim drugačiji za siromašne

Predsednik Vučić je tako rekao da je njegova spoljnopolitička savetnica Tatjana Jović živela sa imućnim čovekom na Kipru, koji je u međuvremenu umro, i da „su lagali“ da njena torbica košta između tri do pet hiljada evra, te da je njena cena 185 evra.

Za svoju medijsku savetnicu Suzanu Vasiljević je istakao da je bila udata za stranog bogatog državljanina, da voli da se oblači i „ima takav životni stil“. Dodao je i da ona ima pristojnu platu i vredno radi i da „nikada nikome ništa nije ukrala“ naglasivši da nema nameru da se bavi cipelama i torbama svojih političkih protivnika.

Pre 11 godina kadar Srpske napredne stranke aktuelna guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u jednom televizijskom izbornom sučeljavanju kritikovala je Dragana Šutanovca iz Demokratske stranke zbog skupocenih stvari, na šta joj je on odgovorio da su prošla vremena da političari moraju da budu „golje“.

U međuvremenu, SNS je postala vladajuća stranka i sada se njenim kadrovima zamera na luksuzu, u stuaciji kada većina građana teško živi, dakle iz istih razloga zbog kojih je 2012. godine kritikujući tadašnju vlast to činila tadašnja opozicionarka Jorgovanka Tabaković.

Apsolutno, problem nije u tome što predsednikove savetnice imaju skupe torbice koje su kupile zarađenim novcem. Problem je u tome što ogroman broj zaposlenih u Srbiji vredno radi ali bez obzira na to nema ni izbliza pristojne već umesto toga dobija izuzetno niske plate zbog kojih mora da živi oskudno bez mogućnosti da razvija naklonost ka modi i stilu.

Problem je u tome što veliki broj zaposlenih u Srbiji radi za strane ili privatne poslodavce, ispunjava sve radne zadatke i poslovne planove, ali umesto da za to budu adekvatno nagrađen dobija mizerne zarade, kako bi njegove gazde mogle da ostvare ogromne profite.

Problem je u tome što dok bogata manjina u Srbiji živi u izobilju, razvijajući svoj stil oblačenja, polovina zaposlenih u zemlji radi za platu do 66.000 dinara što je znatno manje od visine mesečne prosečne zarade koja iznosi oko 86.000 dinara.

Problem je u tome što je minimalna zarada kao i prosečna penzija niža od minimalne potrošačke korpe koja je u maju iznosila 52.000 dinara.

Najveći problem je pak u tome što Vlada Srbije donosi zakone koji su u interesu krupnog kapitala a ne radnika i na taj način izaziva ogromno klasno i socijalno raslojavanje u zemlji.

Takođe, veliki problem je to što vlast u Srbiji smatra da su klasne i socijalne razlike normalna stvar i nema nameru da menja svoj neoliberalni ekonomski koncept koji najveći broj građana gura u siromaštvo.

U takvim uslovima, ne može se zameriti onima koji vredno rade i nikome ništa nisu ukrali da kritički posmatraju realnost da pojedini žive u izobilju a drugi pak, ali ne svojom greškom, na ivici egzistencije.