Koncert na distanci 1Gojko Vlaović Foto: Miroslav Dragojević

To će definitivno biti i prvi koncert pred publikom u celom svetu.

Epidemiološka situacija u Novom Zelandu je veoma dobra, ta zemlja se veoma efikasno izborila sa opakim korona virusom, te je održavanje jednog ovakvog skupa moguće bez velikog rizika.

Organizator koncerta je naglasio da će na njemu moći da prisustvuje svega 100 gledalaca uz održavanje socijalne distance i kojima će biti merena temperatura prilikom ulaska u dvoranu Tuning Fork u Oklendu.

Osoblje koje će angažovati organizator će nositi maske i rukavice.

Koliko informacija da će se konačno održati koncert pred publikom negde u svetu zvuči ohrabrujuće i interesantno s druge strane činjenica da će se meriti temperatura posetiocima kao i da će oni morati da drže socijalnu distancu jasno ukazuje na to da oni neće moći da se u potpunosti opuste i uživaju, a to je suština dolaska na bilo koji koncert.

Drugim rečima, koncert koji se organizuje treba da demonstrira privid normalnosti odnosno onog što nadležni nazivaju „suživotom sa korona virusom“.

Ok je vraćati se postepeno u svakodnevne aktivnosti posle perioda karantina, svi smo toga željni međutim ništa se ne može na silu i besmisleno je nešto organizovati forme radi jer se ne postiže ono glavno. A to je osećaj zadovoljstva i sreće.

Kako bilo ko može biti zadovoljan i srećan na koncertu ako je udaljen dva metra od drugog u publici, ako je okružen malim brojem ljudi i dok strahuje da ipak nije pogrešio što nije ostao kod kuće?

Možda kada je reč o nekim muzičkim žanrovima publika i na takvim svirkama može lepo da se provede međutim kada je reč o panku, koji ja slušam, to je potpuno nemoguće.

Pank traži vezu između benda i publike, veoma često pevač siđe sa bine u publiku da peva sa posetiocima koncerta, oni isto tako veoma često nagrnu na binu, neki od njih sa nje skaču, praktikuje se popularna „šutka“.

Ne samo da se niko na pank koncertima ne bi pridržavao mera koje će biti primenjene na svirci Holi Smit u Oklendu već i da se nekim čudom to desi niko od prisutnih ne bi imao doživljaj da je bio na koncertu.

Sasvim je jasno da je krupnom kapitalu u interesu da u eri „suživota sa korona virusom“ privreda radi punim kapacitetom kako bi se stvarao profit.

Shodno tome poželjno je motivisati radnu snagu i kroz stvaranje privida normalnosti poput koncerata na distanci.

Ipak, zdravlje ljudi je važnije od interesa krupnog kapitala te privreda ne treba da startuje kada to žele gazde već kad se za to stvore uslovi.

Sa koncertima pak treba da sačekamo do trenutka kada ćemo na njima moći da se ponašamo onako kako želimo.