Krosover 1Foto: Luca Marziale / Danas

Dve devojke i jednog mladića.

Jedna devojka je bila obučena u hipi stilu, mladić je na sebi imao majicu američkog hardkor pank benda Black Flag a druga devojka majicu američke trešmetal grupe Slayer.

Na sebi je imala i crnu kožnu jaknu na čijem zadnjem delu je ispisano „Punks not dead“.

Ta kombinacija metal benda i pankerskog gesla mi je privukla pažnju jer takvo „ukrštanje“ predstavlja revolucionarnu novinu kada je reč o supkulturnom imidžu.

Posebno je bilo interesantno tu kombinaciju zapaziti na našim prostorima gde su pankeri i metalci „istorijski rivali“.

Naime, iako nikada u Britaniji niti bilo gde drugde u svetu nije zabeležena netrpeljivost između pankera i metalaca, kod nas je to bila uobičajena pojava tokom osamdesetih.

Razlog je jednostavan.

Drugih supkulturnih „plemena“ u zemlji nije bilo ili pak ako jeste bila su malobrojna, kao što je slučaj sa rokabilijima.

Tako da se konkurencija na alternativnom delu muzičke scene očitavala između metalaca i pankera.

Shodno tome, mešanje pank i metal simbola na garderobi je bilo nešto potpuno neprihvatljivo.

Istina, veze između panka i metala su uvek postojale.

„Nova škola britanskog hevi metala“, čiji je najizrazitiji predstavnik grupa Iron Maiden, početkom osamdesetih u muzičkom smislu bila je pod uticajem panka.

Najvažniji predstavnici drugog talasa panka u Britaniji (uk 82 stil) Exploited, Discharge i GBH su u kasnijoj fazi svog postojanja počeli muzički da koketiraju sa metalom.

Zahvaljujući bendovima poput američkog DRI, došlo je i do fuzije hardkor pank i metal zvuka i taj pravac je dobio ime „Crossover“, upravo po albumu te grupe iz 1987. godine.

Važno je napomenuti i da je grupa Slayer obradila pesmu benda The Exploited „War“, što je još jedna od brojnih metal-pank veza.

Međutim, mešoviti pank-metal imidž je potpuna novina.

U vreme mog tinejdžerstva ako si panker mogao si da biraš između pank rok, oi, uk82, ska pank ili hardkor stila oblačenja. Ko nije hteo ništa od toga na sebi, mogao je da bude u herberts fazonu, što je podrazumevalo „kežual“ oblačenje, najsličnije stilu fudbalskih navijača.

Bez obzira na to, meni ne smeta ova nova pank-metal odevna kombinacija.

Prvo, zato što je sukobljavanje pankera sa metalcima osamdesetih bilo pogrešno i besmisleno.

Drugo, jedan deo mlađih pankera, kojih je malo ali ih ipak ima, oblači se shodno modnim trendovima koje diktira „hip-hop“ kultura, kao dominantna kada je reč o muzici.

Stoga se kod tih mladih pankera po odevanju ne može ni znati da slušaju tu vrstu muzike.

Kad je već tako, dobro je znati da postoje i oni koji insistiraju na fuziji pank i metal elemenata kao kontri nepostojanju supkulturnog identiteta koji se izražava i kroz stil oblačenja.

Isto tako, ideja brisanja granica između metalaca i pankera u svakom pogledu je sasvim ispravna.

Obe ekipe su žrtve sistemskih predrasuda prema njima te je jedini adekvatan način za suprotstaviti se tome – ujedinjenje.