Foto: Stanislav Milojković

Naši fudbaleri su na Svetsko prevenstvu u Rusiju ispraćeni sa velikom skepsom. Komentari su bili takvi da nemaju šta da traže na tom takmičenju. Međutim, nakon pobede nad Kostarikom u prvom kolu grupne faze, isti oni koji su sumnjali u njih su ih već videli u šesnaestini finala. U toj atmosferi usledio je meč sa Švajcarskom. Nacija je opravdano bila razočarana porazom nakon vođstva u prvom poluvremenu.. Većina je za poraz krivila naše momke tvrdeći da su pobedili sami sebe dok je manjina glavnog krivca za krah pronašla u sudiji. Činjenica je da je naša reprezentacija taktički loše odigrala meč. Evidentno je bilo i to da ni najstrožija sudijska komisija FIFA ne bi prigovorila nemačkom arbitru da je svirao penal nad našim napadačem Aleksandrom Mitrovićem, koga su rukama držala dva protivnička igrača. Međutim, činjenica je i da je Švajcarska kvalitetnija reprezentacija od naše ( mnogo bolje plasirana na rang listi koju pravi FIFA) i da je bila bolji tim od Srbije na utakmici. Ipak, i pored toga nisam čuo nijednog člana stručnog štaba reprezentacije Srbije, igrača ili komentatora da je izgovorio istinu da je Švajcarska bila bolja. Zbog čega je teško biti pošten i priznati ono što jeste? U našem slučaju problem je mentalitet koji nipodaštava naše sportiste pre nego što i nastupe na nekom takmičenju, euforično ih proglašava za najbolje nakon samo jednog uspeha, a kad doživimo poraz od boljeg to ne možemo da priznamo. Upravo je takav mentalitet i uticao na poraz od Švajcaraca. Stihijsko nastupanje bez racionalnog plana kako i šta u određenoj situaciji potpuno je pogubno.

To što su se naši fudbaleri povukli u odbranu posle vođstva, javnost je proglasila apsolutnim kukavičlukom i sramotom. Međutim, istina je da se nije sramota braniti od kvalitetnije ekipe. Meksiko se, stekavši povoljan rezultat, branio protiv Nemačke i ostvario pobedu na kraju. Nije problem u defanzivi već u tome što naša reprezentacija nije znala da se brani na adekvatan način. Naš fudbalski mentalitet je takav da sve doživljavamo fatalistički, crno-belo, stihijski bez sadržajne analize i plana kako i šta. Totalna improvizacija. Umesto toga, nužna nam je konstruktivna analiza koja bi u konkretnom slučaju počela od toga da je Švajcarska bila bolja te da kada vam ne ide ne treba bezglavo jurišati napred već igrati promišljeno i učinkovito. Tek nakon toga, hladne glave bez euforije, analizirajući i ispravljajući sopstvene greške imamo pravo da se obazremo i požalimo na objektivne okolnosti, to jest nepravde. Samo na taj način ćemo da izbegnemo gorčinu posle poraza koju smo doživeli nakon meča sa Švajcarskom.

Međutim u našem mentalitetu ima i nešto pozitivno. To je prkos i vera da je podvig moguć ma kako nedostižno izgledao. Shodno tome, niko nam ne može zameriti što se nadamo pobedi nad favorizovanim Brazilom koja bi nam omogućila plasman dalje. Nada umire poslednja, a sreća prati hrabre!